Učitelj
Михапло Јошвћ | 761
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ПЕДАГОЗИ
Михаило јовић — његов живот и рад') —
— ОД Милутина Станковића —
Госпође и Господо,
Одазвао сам се позиву управе Београдске секције Југословенског учитељског удружења да на овоме скупу београдских учитеља-ца који је посвећен успомени учитељског великана Михаила Јовића говорим о његовом животу и раду.
Примање ове дужности према успомени нашег знаменитог и незаборављеног друга, чије име остаје реликвија наше прошлости код мене је изазвало бојазан, да ли ћу у потпуности одговорити овоме задатку. Живот и рад Михаила Јовића засеца дубоко у нашу политичку, просветну и књижевну историју, и једна исцрпана студија о томе многострукоме раду немогућа је без везе са историјом времена у коме је Јовић делао. Његов рад у самоме Учитељском удружењу, коме је на челу био толико година и у коме се његов утицај опажао за читаво пола столећа, претставља у ствари историју тога Удружења од његовог оснивања па до скорашњих дана. У његовом раду у школи и на школској књижевности исто тако огледа се и развој и напредак наше основне наставе кроз читаве деценије. Изложити исцрпно и критички сав тај плодни и многоструки рад, којим је Јовић крчио пут напретку у просветном, књижевном и националном погледу захтева више времена и више студије но што је то мени било могуће учинити. Са тих разлога, а с обзиром и на време које ми овом приликом стоји на расположењу, ја сам се ограничио да у овој прилици изложим само главне моменте Јовићевога рада, који у исто време обележавају стремљења оних учитељских генерација којима је Јовић био учитељ и вођ.
в
Михајло Јовић рођен је 1856 у селу Дрлачама, у Азбуковици, на домаку валовите Дрине, преко које је још у младости својој слушао одјек усташких пушака које су пламтеле у Црним Потоцима, Брезовачи, Козари и Ћорковачи, и вапај потлачене раје која је гинула за слободу. Преко Дрине су тада прелазиле тајом добровољачке чете из Србије, које су хитале браћи у помоћ и развијајући барјак слободе појачавале револуционарно време у ондањем Турском Царству. Ти догађаји из његове мла-
4) Говор М. Станковића, учитеља у пензији, одржзи на скупу београдских учитеља-ица 15 априла 1935. који је сазвала управа Београдске секције Ј.у.у. у част успомене Михаила Јовића