Učitelj

774 Јован Вулевић

појави и души, он гледа своју сопствену децу, за коју је био готов све жртвовати.

Он уређује дечји лист „Невен“, у коме је изложио дечју душу и детињство на стотину разних начина, у свима облицима и видовима. Он дубоко продире у дечју душу, спушта се на ниво њиховог живота, и тако пева лепе, нежне и дискретне песме. Он саосећа са децом, било да сеговори о најранијем детињству, било у времену када се већ полази у школу, било за време школе, или пак по изласку из ње. — Змај свакад нађе згодан мотив и пластично и рељефно га прикаже. Тако исто се види и лако узношење у појединим акцијама дечјег духа, који тежи за променама. Ако се говорио малом Јови који се пење на столицу и гарави да би изгледао стари чика, или о малој секи која носи бати шећера у руци; о брзоплети Мици која квари прописе, или о малој почетници која учи лутку да заједно играју и уче, „писмена из српског буквара “ — свуда се види тачно схватање дечје природе и индивидуалности.

Исто тако и годишња доба, са свима карактеристикама, долазе на ред у Змајевим песмама. Било да је санкање, клизање, јесења берба, летње купање и пролећна шетња у шуми, брање цвећа и трка за шареним лептиром — опет се огледа Змајево омиљено сликање деце, њихових игара и разговора.

Претшколско доба обухваћено је низом песама, које су увек изнесене у једном дидактичном и етичком циљу. Деца унапред осећају извесно неповерење и извесан страх према школи. Она се је плаше као мрачне дубине — она је за њих баук, који се не упознаје. Тај страх који већина деце осећа приликом ступања у школу задаје доста бриге и самим васпитачима. У својим песмама Змај покушава да отклони ту дечју бригу, и да школу претстави као најдраже и најприступачније место, као дражесни врт или зелену ливаду поред куће, за које су деца везана најлепшим успоменама. Ово Змај приказује у својим многим песмама, илуструјући најлепше тренутке из живота деце, проведене у школи, при заједничком учењу, игри, песми, шетњи, декламацијама, итд. И тако, ову лепу идилу раног детињства — започету у својој кући, — Змај продужује и у школском добу.

Љубав према школи, а преко ње и науци и просвећивању младих генерација, доминантна је црта Змајевих дечјих песама. Као паметан и уман човек, знао је да будућност једног народа зависи само од њихових младих снага, те је зато и расуо свој неисрпни талент за српску децу и омладину. Поред љубави за школу и просвету, Змај се много старао и за развијање љубави и солидарности међу српском децом. Та међусобна љубав и солидарност српске деце — будућих знаменитих Срба — чини другу битну црту карактера дечјих песама. Искреним и идеалним патриотизиом, проткане су такође многобројне дечје песме.

Напоменули смо, да су дечји омиљени другови домаће животиње, са којима се она најрадије забављају.