Učitelj

Библиографија 89

граматизирају мишљење... Реченица, како то хоће Вунт, не може да се схвати као ступањ говора који претходи речи, а да се притом не идентификују хетеротени појмови и не пружи такво тумачење чињеница где тумачити силом прилика значи исто што и преиначавати“. Дечје Гговорно развиће према Кл. и В. Штерну писац је изнео прецизно и оно има и овакво изложено опште значење, али оно има и посебно значење када се упоређује са учењем страних језика. Кл. и В. Штерн дечји говор „посматрају као производ „конвертенције“, као производ „непрестаног узајамног утицања између спољашњих утисака, и унутрашњих диспозиција које утичу већином несвесно“.

По д-р Јовановићу учење страних језика не може се одредити према дечјем говорном развићу уопште, јер је учење страних језика нарочита врста. товорног развића или боље рећи „вештачко гтоворно развиће“, које се дели на, три ступња: „1) ступањ учења страних гласова; 2) ступањ упознавања, значења страних речи, и 3) ступањ нормалног служења страним језиком . Према овоме економија и техника учења страних језика мора да има у виду више принципа, а нарочито ове: да је „учење развиће које се састоји из низа реакција, индивидуалног карактера... те је учење језика низ реакција индивидуалног карактера... успех учења језика не зависи од везивања (асоцијације) и обнављање (репродукције) претстава, већ од акта разумевања... Учење језика је развиће, али развиће које доживљује личност... Док је дечје говорно развиће (учење матерњег језика) једновремено и учење говора и учење језика, учење страног језика је само учење другог језика. Разлика је битна и не сме се превидети.. Учење страних језика је говорно развиће под измењеним погодбама“.

Други део ове дивне књиге посвећен је учењу гласова страних језика. Прво се критички приказује проблем, затим се износи ток учења гласова страних језика и говори о економији и техници учења. Трећи део дисертације посвећен је упознавању значења речи страних језика. Након општих контура самота. проблема излаже се постанак значења речи према асоцијационистичкорепродукционој психологији (Е. Мојман), онда се говори о појму разумевања и значења речи с феноменолошкот гледишта (Е. Хусерл), о образовању значења речи с гледишта експерименталне психологије мишљења, (Н. Ах), па се подробно излаже критика гледишта асоцијационистичко-репродукционе психологије, говори о образовању значења страних речи и економији и техници учења. На крају је закључак и велика литература: домаћа, немачка, енглеска и француска.

Основи теорије учења страних језика изложени у овој д-р Јовановићевој дисертацији немају само вредности за наставнике који предају стране језике, већ и за све интелитентне људе који се баве студијом душевног развића и проблемима педагогике као самосталне науке, јер и аутор стоји на гледишту да педагогика п дидактика морају „заронити у своју сопствену стварност, пошто их само и једино она може одвести норми која происходи из самих ствари“, па према томе постоји и пуна могућност за једну самосталну теорију учења страних језика, коју је аутор овде извео и дао на углед нашој педагошкој публици. Сараднику „Учитеља“ д-р Јовановићу желимо пун успех у даљем научном педатошком раду.

Глиг. Хаџи- Ташковић: Огледи о проблемима средње школе, |. Универзитетски педагошки институт. Београд 1935, ср. 80, стр. 17, цепа“ Штампа „Зора“. — Писац ове студије спада у онај мали број људи међу средњошколским

професорима, који се боре за педатошко образовање средњошколских наставника на универзитету. Зато сваки па и овај рад, који је програматичке природе, поздрављамо.

Т. Хаџи - Ташковић сматра. да су „педатошки семинари“ на универзитету већ застарели и да их треба заменити „универзитетским педагошким институтима“, који ве „и по облику и по садржини“ морају разликовати од семинара. Педатошки универзитетски институти морају имати: Педагошку лабораторију. Огледну средњу школу и отледну народну школу, Педагошки семинар и педатошку библиотеку. „Незванично при институту постоји и Друштво за ново васпитање“.

Поред теориског и практичног образложења, писац је израдио и програм за рад у Универзитетском педагошком институту, с обзиром на чињеницу да

средњошколским наставницима недостаје педатошко теориско образовање или „теорија праксе“. :