Učitelj

90 Библиографија

Студије у У. п. и. почињу од треће године филозофског факултета: 5 семестар. Ту је предвиђен заокружен програм: | Течај: Увод у психологију, а часа недељно. 1! Конференпије из Основе биологије и физиологије човена и енова педологије и школске хигијене, 6 семестар. 1 Течај: Увод у филозофију, 2 часа недељно. [1 Конференције: Основни појмови из државног права и граЂанског права с погледом на грађанско васпитање, Основни појмови из политичнке економије, Основи сониологије с погледом на социјално васпитање.

да слушаоце ЈУ год. филозофског факултета, предвиђа се у 7 семестру детаљан програм, 1 Течај: Увод у педагогинку, 3 часа недељно. У 8 семестру, 1 Течај: Општа рипактина и општа методика, 3 часа недељно. ПЦ Рад по групеама (хоспитовање и предавање у огледним школама).

На крају ове лепе студије, писац каже: „Организација није неко административно питање, већ је функционално; то је организација самог рада, и без добре организације нема доброг рада. Програм опртава план и правац тога рада; он је израз једне идеје, једног схватања задатка педагошких института, дакле и схватања о педатошком образовању средњошколских наставника“.

Јо5р Вашаш: Воде; | даску затогад, Уастеђ 1985, та. 80, 5!7. 18, сепаг Тадапје Кај се таједпјсе доша, 1 ЗКоје ил Облејзки 5која 1 ујефЊаотси п 2агтеђи, Медибета, 33, зу. 2. — Школа је један васпитни фактор и „постизава у свом раду најбољи успјех, ако је подупирана од ваншколских узгојних утјецаја“. У том циљу писац је хтео у популарном и кратком излатању да изнесе своје мишљење: како треба родитељи да се понашају према дечјој саморадњи. Писац је за функционалну школу н са лепим успехом израдио је ову брошуру. Похвална, је то ствар, што се почело са популарисањем педагошких и школских питања. Тако ће се, мало по мало, добити читава породична педатошка енциклопедија, за којом савремена породица, као један од најважпијих васпнтних фактора, осећа велику потребу. На свима странама треба рад у овом смислу интензивно наставити, а где није почет, треба га што пре почети.

Д-р Милош Ђурић: Хесиод и грчка филозофија, Београд 1985, 8', стр. 47, цена Штампарија „Зора“. — У последње време д-р Ђурић се нарочито бави нитањима из старе грчке филозофије и његови радови на том пољу претстављају најмодерније и најдокументованије студије, које и нестручњацима откривају једно ново поље рада људске мисли, који они треба макар и летимично да познају, нарочито када се има у виду да целокупна савремена, европска мисао име дубеки корен у јелинској класичној мисли.

Хесиод није само претеча космолошких и метафизичких спекулација („највећи напор Хеснодове мислилачке личности јесте напор да васељену схвати органски, а то значи да постане филозоф. Његов критички дух затреперио је пред космичким тајнама и осетио најкрупније проблеме, а то Платон и Аристотел сматрају за почетак филозофије“), већ п претеча једног псториозофског правца, који даје прву скицу филозофије историје у Јелина. У Хесподе доминирају два мита: „један о Џандори. који личи на старозаветни мит 0 Еви, а други о људским родовима или вековима света... Првим митом, пуним дубока смисла, песник хоће да објасни порекло зла у свету и нужност муке и рада у људском животу. Према томе, мит исказује исто оно што и мит о Еви у Мојсијевом Постању, с том разликом што хеленски мптотворац сматра да се човек свима бедама земаљског живота може отети својом прометејском побуном против завидљивих богова, док старозаветни мптотворац, према свом друкчије изграђеном охватању бога, који је човека створио „према својој сл, сматра да то човек може учинити само у слепој послушности према богу .. „Хесиод се још појављује и као писац који први пише „књиге цароставне“, тј. такву књижевност која доноси учења о друкчијим облицима стварности, о последњем времену, о пропасти света, о завршавању појединих историјских епоха, о смени политичких и социјалних стања, а, поред тога, износи н узроке који те сумраке изазивају и последице, прилике и знамења која их прате“ итд.

Хесиод има и велики значај за јелинску етику и јелинску релитију. На супрот „хомерског аристократског човека са ратничким идеалом, Хесиод је „први и готово једини Хелен и први Европљанин који познаје благослов зноја и рада мн слави вредцоћу, јер само радљивом руком људи господаре над злом и постају морално богати и постижу благостање и сигурност... Мерпло по коме

ен просуђује одличност јесте рад, и он доноси благостање, успех и углед...

а дин па