Učitelj

Бтблиогргфија, 91

.. Само делањем човек и стада стиче и благо, делањем он и дражи постаје бозима вечним. Делање није срамота, срамоту доноси нерад...

Поред вредности рада Хесиод наглашава и начело правде и захтева строгу правичност, јер творење правде је оно што човека чини човеком, и онај ко ради по правди постиже срећу. Хесиодовој идеји о двама путевима слична је. и његова идеја о двема Шридама, рђавој и доброј. У вези са радом, правдом и здравим надметањем, Хесиод захтева начело мере, и у томе захтеву огледа се хеленско мишљење које презире неограничену снагу и масу, и хеленски нормативни дух који свагде тражи уобличавање и ограничавање. Ово лепо делце сарадника „Учитеља препоручујемо пажњи наших читалаца.

Рофобпјак Јигај: Викомод га сгбапје и озпоупт 5Којата, 1лтадел ро ло“ота пазбаувота ртортати 5 озобИ а обитот па бИапке ргој. д-та 512. Сајкоуса, Тастеђ 1985, 80, 517. 96, сепа 35 Фп. Јиго«јоуепзка Затра 4. 4. Ладтеђ. Рз5беуо јадал је: Ттпоуес, робђа Уатадшп. — У савременој школи цртање је прихваћено као принцип. Аутор овога Руковође је практичар, човек из учионице и по сво-“ јој дугогодишњој наставничкој праксп и изучавању теориских основа наставе пртања хоће у поменутом своме делу да нам прикаже цртање у основној школи „као најприкладније помоћно средство цијеле наставе“. У том циљу он све начине пртања подешава „по сврси“ а не по техници. Зато ово практично дело н нема велико и дубоко теориско заснивање, већ се у њему практично спроводи оглед једнога гледишта у личној пишчевој пракси, те као такво није намењено за дословно копирање, већ само као пример како се и у нашим сеоским школским околностима може цртање да учини принципом, који ће, разуме се, варирати у много којечем у свакој школи и у свакој друкчијој околности.

Руковођ је подељен на четири одељка. Први део даје кратак упут у дртање. Упут предвиђа увек три ступња у цртању свакога предмета: скицирање, израђивање и дотеривање, па је овде дато више слика, у којима је тај процес и примењен. Други део је посвећен илустровању и изражајном цртању, према примерима из Читанана (], Ц, Ш и ЈУ р.) д-р Чајковца, пошто је писцу технички било немогуће да обради све постојеће читанке, па је и ту пзрађено као пример више разних пртежа у најпростијим и најлакшим контурама. Трећи део посвећен је шематском цртању као помоћном средству за стварну наставу, опет са неколико уводних речи, садржајем, према Читанкама д-р С. Чајковца и са више илустрација. Цртању пак као самосталном предмету, какав се предвиђа у школском програму, дато је неколико теориско-практичних објашњења, па се онда прешло на конкретне илустрације таквог цртања.

Сам аутор тврди, да је овај Руковођ резултат његове наставничке праксе после низа година рада у школи и да се ови цртежи не могу прецртавати, јер се прецртавањем ништа не постиже, већ „само самосталним стваралачким радом ученика под вјештим руководством учитељевим . СОлажући се у овоме потпуно са, аутором овота Руковође, ми га као лично искуство, лични оглед и лични

покушај рада у овом правцу, из праксе за праксу, топло препоручујемо свима наставницима основних школа.

Зборнин у славу Филипа Вишњића и народне песме, Београд 1985, 8", стр. 125, цена 20 д. Издање одбора за прославу Фплипа Вишњића. Штампа Планета. — После омање брошуре поменутог одбора — „Филип Вишњић“, која је популарно написана и намењена онима који ће обављати прославу стогодишњице од смрти генијалног народнот песника, дат је и овај врло успели 3борник. На челној страни текста налази се расправа Божидара Томића: Филип Вишњић, живот, појава и духовне особине. То је најисцрпнија и највећа студија о тенијалном Вишњићу. Б. Томић даје и чланак: Историско-књижевна сведочанства о Вишњићу као песнику. Леп је чланак пок. Михаила Пупина: Филип Вишњић у симболичкој слици. Са успехом је пзрадио читаву студију проф. Г. Геземан: Једном мртвом певачу. Ректор д-р В. Ћоровић у студији: Хисториска вредност Вишњићеве песме „Почетак буне против дахија“ третира три концепције првота устанка: Вукову, Вишњићеву и проте Матеје, па доказује да је Вишњић чисто материјалистички тумачио тај покрет у нашој историји. Међутим, „тежња за ослобођењем била је и остала она виша и трајна сила, која је или инспирисала покрете или им, кад су избијали изазвани другим узроцима, давала свој печат. У ропству та је тежња добила не само идеалан него и идеалисан тип п као такра она бе уздизала пзнад света материјал-