Učitelj

92 Библиографија

ног и постајала сама себи циљ. Вишњић је и то осетио и на крају песме, у класичном Карађорђеву поздраву Дрини, п довољно наговестио“ д-р В. Глушац у чланку: „Вишњићева песма „Почетак буне против дахија“, поред осталих тврђења казује да је Вишњић „био и пророк и песник“. Драх. Костић је дао расправицу: Значај Филипа Вишњића за историју наше народне књижевности, а Веселин Чајкановић: Хидромантија код Филипа Вишњића (хидромантија његова је оригинална и не може јој се наћи паралеле у општој историји дивинације). Исидора Секулић у чланку: Народни језик наш — понос наш, пледира за дубље изучавање народног језика и вели: „Матерњих“ филолога је мало у подмлатку, а „матерњих елемената мало у књижевном језику. Морали бисмо гајити више филолога и морали бисмо почети велику негу језика говореног и писаног. То није више проблем наш, него општи постулат за нас“. Павле Поповић у прилогу: „Оноло „Малог Радојице“, закључује „да је случај малота Радојице могућан , јер се дешава пред читавом галеријом лица, пред којом он показује своје јунаштво“. Тих. Р. Ђорђевић у чланку: Сузе шарца Краљевића Марка, где изводи упоређивање са многим сличним појавама у друтих народа, тврди „да народ сматра да стока жали за својим господарем, и да су шарчеве сузе, по народним појмовима, биле израз његове жалости 82 Краљевићем Марком“. Д-р Васо Чубриловић у чланку: „Босанско Подриње и први српски устанак“, говори о улози Срба Босанаца у првом устанку. Завршни чланак је дао Јаша М. Продановић у саставу „Народна песма „Смрт Марна Краљевића“ као васпитно штиво. Тој песми одриче васпитну вредност и, мисли, да је не треба мањој деци читати.

Зборник је успео и топло се препоручује свима учитељима за читање. Тек после читања овота Зборника добија се јасна слика о великом значају Филипа Вишњића, чију стотодишњицу смрти треба извести као општу националну прославу.

6) НАШИ ЧАСОПИСИ

Маргедак — Сазор5 ха редадофји — 7астеђ. — Напредак излази већ 76 тодину, па је минуле године обновљен и реортанизован. Излази као орган Хрв. педатошко-књижевног збора и Јуу. секције за Савску бановину, под одличном редакцијом три истакнута педагошка писца: г. г. д-р О. Чајковца, проф. Ј. Демарина и д-р С. Патакија. У 1935 год. Напредак је имао 6 свезака. Садржај је љихов обилан и на достојној стручној висини. У уводној речи у јануарској свесци (1) истакнут је циљ и значај његове реорганизације. Часопис у свакој свесци има четири рубрике: Расправе и чланци, Из школске праксе, Оцене и прикази пи Књижевни преглед и белешке.

Под првом рубриком је ове године објављено више радова, који обрађују различита питања из области нове педатогике и дидактике. То су чланци и расправе д-р Дане Трбојевића (Различити смјерови педагогије у вези с науком о наслеђу), А. Дефранческог (Проблем и пеихологијски основи скупне наставе и око реформе наше основне наставе), С. Првановића (Реализовање нове школе), Н. Зеца (Интерпретација литерарне грађе у народним школама), Ј. Демарина (Психологија учитеља), Ј. Кирина (Стари пи млади), Л. Ивановића (Структурна пвихологија и дечја индивидуалност у одгоју), С. Пирната (Народна школа у раду за благостање народа), д-р С. Матичевића (Природа, култура и одгој), Г. Шалиха (Појам народствене изобразбе), П. Сучевића (Нови путеви у нашој педатогици). Од наведених радова нарочито се истичу радови: д-р С. Матичевића, А. Дефранческог, д-р Д. Трбојевића, Ј. Демарина и ЈБ. Иванковића.

Не мала пажња посвећена је рубрици: Из школске праксе. Њоме се задовољавају моментане потреде учитеља у раду на изграђивању нове школе. Рубрику воде спремни практичари, од којих ваља нарочито истаћи радове М. Роботића, 8. Келера, Ј. Богута, В. Кунста, М. Демарина ни П. Моачанина.

Међу чланцима налази се неколико актуелних и добрих чланака из пера д-р 0. Патакија, #К. Марковића, П. Продановића, Мил. Тиљка и др.

Оцене и прикази се пишу исцрпно и са аргументацијом; књижевни преглед и белешке имају разноврсности.

Напредак излази месечно на 3 табака. Годишња му је претплата за. чланове Јуу. ин Пка. дин. 50. Администрација и редакција у Загребу, Трг Краља Александра 41. Топло га препоручујемо свима нашим читаоцима. _

нн