Učitelj

–

Библиографија 93

Ророфтк, базорћа та годобпо редасог ко. Џтедије М. Бепкоуб. Тадаје Јич. — векејја та. Отаузки Бапоуаџ и Бјиђјат. бод. 56 (1934/85). — Попотник као чавопис за савремену педагогику, стоји на челу реформног педагошког покрета у Дравској бановини, па је успео да око себе окупи најбоље теоретичаре ни практичаре из тога краја Краљевине Југославије.

Пред нама је Попотник за 1934/35 год. са његовим богатим садржајем. У свакој свесци (излази 10 пута годишње) у првој половини публикују се расправе и чланци у којима се са научном објективношћу излажу актуелна и спорна педатошка питања и питања из школске политике, која се оријентирају строго педагошки. Таквих написа има на четрдесет. Навешћемо најважније: А. Жерјав расправља о „Јубилеју Виших педагошких школа“ у Београду и Загребу. Исти писац је објавио још и ове чланке: „О омладинској књизи, 0 српскохрватској педагошкој књизи“ и „О историској настави“. Г. Шилих је публиковао чланке: „Проблем родитељског васпитања“ и „Идејне основе чехословачке школске реформе“. Јак интерес су узбудили чланци Е. Вранца: „Напред или назад; и „Из живота за живот“. М. Ступанова је штампала Проблем полног васпитања у школи. Д-р 6, Гогала је штампао чланке: „Исихолошки прилози проблему актности ученика у школи“ и „Социјално-васпитни идезл. налпег времена“, М. Сенкович: „Преглед сеоске школске реформе“, Ф. Кадунац: „Неколико нужних рефорама у погледу учитељског образовања“, В. Зерер: „О: психопатологији детета“, М. Менцеј: „Одабирање ученика по душевним способностима“. Попотнинк служи практичној педатогици тиме, што доноси конкретне примере из школског живота и на примерима научно заснованим излаже како се може да изводи настава у новом духу. Ту се могу поменути диспозиције ЈЕ“ Бранца (Јадранска недеља као радна јединица, Наш погранични излет), Ф, Чичека (Свети Сава у 1 разреду), Р. Клопчича (Три цртачка пзражавања и њихово методичко извођење у настави), Ј. Тавжеља (0 нези гласа. у певању, од правилног говора до лепога, певања, Подробни нацрт за певање у 1 разреду) и В. Куса (Наставне основе за држављанску наставу). 1

О проблемима школске ортанизације говоре следећи чланци: д-р Л. Пољанеца (Преглед учитељства народних школа Дравске бановине) и Ф. Јандла (Статистика. народних школа у Дравској бановини). О организацији „Више народне школе“ бавио се Л. Цепудер, а питањима читанака за народне школе Ф, Финк у чланку „Наше читанке“. К. Озвалд је у чланку „Психолог-научник о елементарном брању , говорио на подлози Н. Ростохарјеве књиге о психолошкој основи почетног читања, а В. Пршихода—Л. Ведралова: „Шта је то глобални методг“. - |

Мопотник у „Прегледу“ доноси информације о туђем педатошком кре-

тању, а у рубрици „Књиге, часописи и учила“ доноси оцене и приказе педатошких књига.

Попстник излази у месечним свескама велике осмине на 32 стране и стаје годишње за чланове Јуу. 50 дин. Адреса: Франчишканска бр. 6. Препо» ручујемо га свима нашим читаоцима широм Југославије.

· Руски архив, св. ХХХ—ХХ ХЛ, 1985, цена 85 дин., „Земгор“, Коларчева 9/1. — У овом двоброју „Р. а.“ оштампани су ови чланци: Роуодот: +#1аезећогоф псе зшти Сећоуа (А. Веп120у), А. А. Врок (Е. Латајап), Готољева естетика (проф. И. Лапшин), Толстој и природа (проф. Е. Бацки), В!ојогтја Итакор рпастђра (А. Ртокорепко), Руско сликарство (Н. Јелењев), Велики мајстори руске књижевне критике и социјалне мисли 19 века (А. Јелачић), Претстраже руске науке у арктичким крајевима, (0. Поспников), Организација рада у колховима, (К. Љухина), Апзђија 1 Киза па ВаЈкапи (Ј. М. Јоуапоу1е), М. С Шчедрин (И. Голуба), Ла Кауказка зератаћлало и 5ибаји гафа (У. Мапаћотјал), Из живота Совјетске Русије (Ф. Махин). Д-р М. Олоњин у студији: Нови путеви совјетске књижевности, доноси преглед нових праваца у совј. књижевности и појаву нових тежња и путева у њеном домену, који су се нарочито отсликали на последњем сверуском конгресу књижевника. Ту ве између осталог налазе и ове констатације: „Кад је, у своме реферату о совјетској поезији, Бухарин најавио да нас атитационе басне Дамјана Бедног више не задовољавају, да је метод Мајаковскот застарео, да је немогућно тражити од песника само вежбања из содијалних тема, — свака Бухаринова реч била је праћена бурним пљескањем... Бухарин је још рекао: „Песников задатак није у томе да умешно