Učitelj

220 Василије Пејхељ

прекида бесмисленим радњама и покретима. Такво понашање даје утисак неурачунљивости, настраности, чудноватности па чак и глупости.

Друга особина схизофреније јесте аушазам. Болесник се повлачи из друштва, упорно бежи од сексуалног живота, према својим укућанима заузима непријатељски став, постаје тврдоглав и јогунаст.

Трећа особина схизофреника је његово неприродно и извештачено понашање према друштву, и четврта — душевна депресија, која обично почиње нерасположењем, отсуством дубоких емоционалних преживљавања; затим се јављају халуцинације, фиксидеје, понекад и покушај самоубиства. По мишљењу писца овај схизофренички темперамент је продукат цивилизације јер се код примитивних народа не запажа.

У доба полног сазревања, или нешто доцније, запажа се још једна душевна болест, која се зове циклошимија или психоза страха.

Узгред Блонски износи своје мишљење о том да доба младости није вечито. Он мисли да у почетку цивилизације младост није постојала. Ову своју претпоставку поткрепљује наводом да и сада у ХХ веку, код културних народа младост често почиње тек у осамнаестој години. С друге пак стране познати су код примитивних народа бракови у веома раној младости, као и то да код њих старост наступа врло рано, у 35—40 години. Код таквих факата Блонски не види хронолошке могућности за доба младоОсти. После овог кратког отступања од теме, Блонски се поново враћа на карактеристику доба сталних зуба. Пошто ово доба одговара добу ране цивилизације човечанства, он се више задржава на томе, како дете постепено улази у цивилизацију. Он сматра да цивилизација није хроматин — наслеђе већ социјално. Дете је усваја у процесу учења. При томе усвајање модерне цивилизације иде у три правца: |) усвајање модерне технике, 2) усвајање социјалног живота и 3) усвајање идеја и знања. Најбоље је научно проучено ово треће, тј. усвајање идеја и знања. Оно се врши на тај начин, што се прво одабира извесно градиво. Затим се из тог градина усвајају и памте главне, основне мисли, док се детаљи лакше заборављају. При репродуковању усвојеног градива у свести се јављају прво основне идеје, па тек онда споредније. Али ни оно што је одвојено није потпуно идентично своме оригиналу, већ је мање више модификовано. Модифицирају се пре свега имена и бројеви, затим се неке идеје замењују сличним, место заборављених детаља у свести се јављају нови, и напослетку неке се идеје усвајају хиперболички, тј. усвајају се са преувеличавањем. Способност за памћење идеја интензивно расте код деце у школско доба. Та се способност у претпуберталном добу релативно мало повећава, док у младости остаје непроменљива или се чак и смањује. ;

Нин а