Učitelj

222 Јосип Шкавић

генетичког закона по коме је филогенеза рекапитулација онтогенезе. Многи педагози верују да и у развијању интелекта јединка мора да прође кроз све фазе кроз које је прошло човечанство. Погрешка таквог схватања састоји се, према Блонском, у томе да се у овом случају ради и говори о душевним моћима најдоцнијег порекла и пошто оне чине хроматин — наслеђе то се врло споро развијају. Због тога ваља бити опрезан при расправљању о наслеђу у цивилизацији.

Осим ове грешке Блонски замера биолозима још и то да они често неправилно тумаче еволуциони процес. Дете еволуцира у одраслог човека и у тој еволуцији иде правом линијом, тј. у своме развитку оно усваја оно, што га директно води ка интелекту одраслог човека. Према томе с обзиром на горње, почетак претпуберталног доба има да се сматра као почетак детињег улажења у цивизацију, а то је баш почетак његове писмености.

Младост је доба усвајања савремене науке. Другим речима то значи да је претпубертално доба најподесније доба за почетно образовање, младост — за више. Претпубертално дете може да савлада рачун, алгебру и геометрију отприлике у истом обиму, у коме је те науке могло да савлада човечанство у доба, које је претходило развијању трговинског капитализма. Пубертални дечак може да савлада градиво из математике у оноликој мери у којој

"је владало човечанство у доба пре Лајбниц-Њутна, тј. за време

развијања индустријског капитализма. Напослетку, младић-студент може да савлада све гране више математике.

После кратког прегледа дијагностике методе за одређивање способности јединке с обзиром на избор звања, који је дао француски научник Амар, писац прилаже научно-испитне стандарте за децу у претпуберталном добу.

(Свршетак у идућој свесци)

ЈУГОСЛОВЕНСКИ ПЕДАГОЗИ

Стјепан Басаричек

— од Јосипа Шкавића —

У питомој равници, недалеко родних брежуљака што их Чазма одељује од ниске Мославачке Горе, уз лијеву обалу ријеке Лоње, налази се некадашња тврђава Иванић Град. Пре неколико година уклоњени су и последњи остаци зида којим је град био утврђен. Ту живе од давнине занатлије, понајвише обућари. Поред свога заната занимају се они још и ратарством, сточарством и виноградарством. Одавно иванићке занатлије обилазе својом робом по сајмовима ближе и даље околице и уживају лијеп глас као ваљани и солидни радници.

см