Učitelj

Милић Р. Мајсторовић 331

УЧИТЕЉИ КЊИЖЕВНИЦИ

Уучитељев роман о печалбару

— ОД Милића Р. Мајсторовића —

(Анђелко М. Кретић: Трајан, в, 8%, стр. 527, цена 60 дин. Окопље 1982. Одобрен за школске и народне књижнице од Глав. просв, савета Обр. 1276/34

од 25-11-1985 и Госп. Министра просвете П.бр. 18727 од 24 априла 1985 год.)

Учитељ борац национални, учитељ приповедач и учитељ романсијер — то је Анђелко Крстић. Највећи врх његовог књижевног стваралаштва је у Грајану, најбољем и највећем роману наше садашњице.

Ко је Трајан и каква је вредност тога човека, који је постао главни јунак овога капиталног учитељевог романа» Први би одговор гласио — Трајан је печалбар, типичан печалбар нашега југа. Али, то није довољно. Трајан је прави печалбарски тип не само у социјалном, већ у духовном погледу. Обрађивала је наша књижевност разне типове, али је ово први велики и озбиљан покушај да се печалбар нашег југа стави под књижевну призму и опише његова душевна структура и његов социјални положај. Зато је Трајан као роман нешто више од фолклора, један специфичан наш духовни, социјални и национални тип. Цвијићева испитивања психолошких особина нашега народа знају и за варијетет печалбара, али друго су научне студије, а друго је књижевни опис печалбара, који је и пластичнији, и конкретнији, и јаснији. Не може се довољно ући у суштину појма печалбара с дуга док се с пажњом не прочита Трајан од Анђелка Крстића. Зато је колега Крстић задужио и нашу етничку психологију, и нашу националну књижевност и нашу југословенску педагогику

Овим својим капиталним делом. Оно је, дакле, и национално и со-

цијално. М ако се може говорити озбиљно о нашем социјалном роману у времену садашњице, онда је Трајан најбољи претставник нашег социјалног романа, а не неке туђе, пресађене и ве штачки накалемљене „социјалности“. Из овога дела се јасно види, да писац који познаје средину, њене навике, њене добре и рђаве стране, а при том има талента — једино и може да напише добру ствар.

Да видимо како колега Крстић даје увод у типологију печалбарства: ..., М њихова се кућа занимала печалбарством, и њихово село, и цео њихов крај. Тако се то затекло од давнине, тако прилике створиле. Спахије, бегови и аге заузели равнице и плодне земље, и ко није хтео да завеже чалму и да изврши обрезање на себи, требао је да ради за њих на чифлику, да им буде роб наполичар, или да напусти та места и да се повуче у врлети и кршеве да тамо тавори шкрти живот. А кад га је глад надјачала, отурао је он себе оданде у далеки свет да тражи радом живот себи и за своје на дому где их је оставио везане за родни крш као Прометеје. МИ чудо једно: ни време, ни зулум, ни патње, ни