Učitelj

356 Сергије Хесен,

наставни планови, где ученик има могућност слободног избора. Допунска школа (са наставним течајем по 8—12 часова недељно) је минимум, који се мора испунити. Али у неким државама посећивање дневне школе са потпуним бројем часова је обавеза младежи до 16 година, а негде чак и до 18 година.

Сличну поделу на три ступња ми сада видимо свуда где се школски систем преуређује у правцу јединствене школе. Тако, на пример, последњи пројекат нарочитог просветног комитета при енглеском министарству просвете (Воага о! Едисаноп) 1926 год. предлаже следећу нову поделу енглеског школског система: први ступањ сачињава шестогодишња основна школа за децу од5—11 година, где прве две наставне године (за децу 5–6 год.) образују нарочиту „дечју школу“ (бал! зећоој, која је по својој унутрашњој структури прелаз од дечјег врта на школу. Други ступањ школе са четворогодишњом наставом (за ученике од 12—15 год.) рачва се на две гране, које одговарају разним типовима дечје даровитости („зејесуе“ и „поп-зејеси“е тодегп 5споо!“, тј. „одабирна“ и „проста реална школа“, како би се приближно могли да преведу нови термини које пројекат предлаже). Уз овај ступањ долазе, као трећа његова грана, одговарајући нижи разреди раније средње школе гимназијског типа (рташтаг зсћоо!). Напослетку, трећи се ступањ рачва на три пута: 1) допунска школа (не целодневна) за младеж која се налази у занатима или индустрији и тесно је везана са ученичком професијом; 2) професио. нална школа са потпуном наставом и 3) старији разреди поменуте сгапштаг 5сћоој. На овом ступњу настава се протеже од 14 до 16 или 18 година, све у зависности од типа школе. Иако овај пројекат, познат под именом „Надом Керог!“, није постао закон ипак се енглеска школа лагано преуређује у правцу спреме коју рапорт предлаже, а коју су званично признале све три политичке странке у Енглеској, У суштини ова схема уопштава и утанчава праксу, коју је одавно признао школски савет лондонске самоуправе (под чијом се надлежношћу, ово не треба заборавити, налази око '|, свих школа у Енглеској).

На три ступња рашчлањава се тако истом аустријски школски систем, како је он био преуређен законом од 1927 год. По овоме закону (за његов образац послужила је пракса Бечке самоуправе од 1990 —1927 г., иако са значајним отступањем) аустриски школски систем дели се на овај начин: први ступањ чини „основна школа“ (бтиподзећше), која обухвата децу од 6 – 10 година. За њом долази „главна школа“ (Наџревећше, која је у пр вобитном Бечком пројекту носила назив „средња школа“), која обухвата децу од 11—14 година и рачва се на две гране, које су адекватне двема главним типовима ученичке даровитости. Овамо долази и „нижа гимназија“ (4 млађа разреда раније средње школе), која по првобитном пројекту мора бити одвојена од „више гимназије“ и спојена са „средњом школом“, као нарочита њена (трећа) грана. Напослетку трећи ступањ (тако исто четворогодашњи, као два ранија) за ученике од 15—18 година састављају: или |) допунска школа, обавезна за младеж која се налази на занатима,

Му рате на 55