Učitelj

раља

Шта је шо јединствена школа 355

способности и интересима будуће њихове професије, јесте унутрашња противречност.

Приближно речено такви су били разлози којима су се руководили американски педагози, када су још пре светског рата приступили решавању преуређења традиционалног система јединствене школе. Најбитнија црта овога преуређења, које се после рата продужава са убрзаним темпом, јесте ново рашчлањавање школског система, наиме његово рашлањавање на три место два ступња, како је то раније било. Ранији план „8 плус 4“ (тј. осмогодишња основна и четворогодишња средња школа), замењен је новим планом:,„6 -- 8“: два најстарија разреда раније основне школе спајају се са најмлађим разредом бивше средње школе и образују нарочити ступањ „ниже средње школе“ (јипог ћмаћ зећоођ), која је нарочито одређена за дечачки период (12—15 год.), чије је посебне образовне потребе она позвана да задовољи. Упочетку се ова „нижа средња школа“ развијала у правцу диференцијације наставног плана према будућим професијама ученика, али је у току времена превладало гледиште, да је таква професионална диференцијација у том узрасту превремена. Али наиме у овом узрасту који непосредно претходи узрасту полног сазревања, већ се потпуно може разпознати заједнички тип даровитости ученика, карактер његових способности и наклоности, према којима се настава и мора прилагођавати. У овом правцу психолошке диференцијације наставе и пошло је развиће „ниже средње школе“, нарочито после рата: не припремајући своје ученике ни за какву одређену професију, ова је школа поставила себи за циљ упознавање са ученичком даровитошћу, показујући му правац у коме он мора да тражи своју будућу професију, а такође и прилагођавајући наставу према његовом психолошком типу тако, да би његови природни задаци и његове способности имали пуну могућност за развијање. Самим тим ова школа постаје у правом смислу те речи „средњом“ (пегтефаје едисаноп), или прелазном школом. Њен задатак није само у томе да на најбољи начин распореди ученике у различите типове више школе, школе трећег стуња, диференциране сагласно будућом учениковом професијом, већ тако исто и тај, да свакоме обезбеди потребну припрему за виши ступањ. У оним државама, где је обавезна настава проширена само на прва два школска ступња (до !4—15 год.) професионална диференцијација почиње већ у најстаријем разреду „ниже средње школе“. Тамо пак, где је обавезна настава проширена и на школу трећег ступња (тј. до 16—18 г.), „нижа средња школа“ очувала је чист карактер школе за психолошку диференцијацију и служи као школа за припремање. професионалне диференцијаДије, која се у пуној мери остварује само на трећем ступњу. Овде се ученику оставља избор између професионалне школе у правом смислу те речи, школе академског типа (одговара европској гимназији) и допунске школе која такође има професионални карактер. Већим делом у Сјед. Државама ове нису одељени наставни заводи, већ одвојени разреди у једном наставном заводу или чак одељења појединих заједничких разреда, често чак само