Učitelj

408 Милован Н. Косановић

По колегином схватању учитељ би требао бити кабинетски радник који би са децом радио заиста с вољом, примењивао најновије тековине педагошких наука. У слободним часовима спремао се за серију испита за које каже колега „да би учитеље тргли из дремежа“. Само се при томе несвесно заборавља на једну чињеницу: да ли би сви учитељи могли набавити све те могуће уџбенике и друге потребе за испите. Оставимо на страну старије учитеље, погледајмо млађе, колико их има који са својом платом треба да хране мајку, сестру, брата, колико их је који морају да плаћају дугове које су направили док су свршили школу и добили место.

5. — Само да речем још неколико речи о испитима, које писац сматра блатворним. Он изводи и сувише смелу паралелу са официрским кором. Он није нашао за вредно да мало дубље прозре у многострукост учитељског позива. Док официри имају пред очима један јасан циљ — обучити војника како ће се борити; дотле је циљ школе други. Учитељ не може битисамо учитељ деце, он мора да буде у селу: лекар, саветник, он мора бити централна личност чија ће кућа бити широм отворена за свакога. Учитељ је вођа сеоске соколске чете, оснивач и душа задруге, његов посао је и ван учионице у селу међу сељацима. Да ли ће моћи вршити са успехом све те улогеако он мора да учи прогресије, логаритме, да се бави учењем о Месопотамији, Персији, Мисиру и другим стварима из опште историје. Наравно да неће.

Писац енергично тражи стварање једне високе учитељске школе са рангом факултета. То је сада немогуће. Можда би било боље и згодније да се отварају разни течајеви као: пољопривредни, школе рада, задружни, соколски итд. а сваки учитељ нарочито млађи да је обавезан да их сврши по један, два или више. Тиме би се ако не постигао максимум а оно би се бар закрпило ово што имамо па би изгледало пристојно.

6. — Хтео би још неколико речи да кажем о учитељу каковог замишља писац чланка. На много смешан начин или без већег удубљивања у положај учитеља, он га апстрахује и издваја из друштва.

Учитељ постаје неки аутомат. Социјални рад учитеља он ни једном речју не спомиње. За њега је важно да учитељ зна када је Доситеј Обрадовић првипут обукао мантију, да лије Јоаким Вујић ратовао са гусарима. Најлепше а уједно најпродуктивније године учитељског рада морају се посветити учењу — бубању. Колега сигурно има децу у својој школи која су нахрањена, одевена и одморна. Он не мисли да има 50% децекојау школу долазе гладна, гола и боса, која уопште не знају за постељу. Спавају у мемљивим становима на земљи. Хране се јечменим хлебом, соли, (ако је има) паприком, патлиџаном и празилуком, месецима не једу кашиком. Може ли учитељ остати равнодушан спрам њих Зар не мора део свога слободног времена провести око школске кухињег Зар он не мора да закуца на сва могућа врата да се излаже презиру ситихр