Učitelj

440 С. Хесен

Не тврдимо да би радна школа све то могла створити из ничега и да би сва деца у њој била на врхунцу свестране усавршености. То није могуће, јер нам природа даје децу с одређеним могућностима које имају границе. Али у томе је цела васпитачка вештина: развити те могућности до тих граница. А то је могуће једино у радној школи, где се с дететом и његовим могућностима рачуна и где му се пружа довољно прилике, да се на природан начин развије.

Огледи који су били у туђини предузети буде најлепше наде, да ће принципи радне школе у ствари бити оваплођени и примењени у новој школи. Метода пројеката, која ставља ђака пред сам живот, пред проблеме одређених животних појава и овога потстиче да тражи најбоље могуће решење; Декролијева метода средишта интереса, која скупља наставну грађу у неколико група, утврђених на основи дубоког студирања дечјег интереса; Далтонски план, који одговара свима индивидуалним особеностима ђака и прилагођава радне услове тим особеностима — то су све примери таквих стварних и опробаних огледа. Што се против њих могу стављати примедбе, што се у њима могу наћи недостаци, то ипак не може оспорити чињеницу, да у њима имамо почетак стварних радних школа. Зацело они ће се много мењати, и у пракси ће се показати даљи недостаци, али то је пут сваког људскога дела.

Превео с чешког рукопаса Миодраг В. Матић

Шта је то јединствена школа

— ОД проф С. Хесена —

Сада ћемо покушати да укратко формулирамо главне црте ове нове унутрашње структуре школског система, у коме се остварује идеја јединствене школе. Ново разграњавање потпуно одговара оној подели на доба коју прихвата садашња психологија:: 1) први ступањ одговара добу „познога детињства“ (7—11 година), док добу „средњега детињства“ (5—7 година) одговарају приправна оделења школе, чија структура има прелазни карактер од дечјег врта на школу; 2) други ступањ школе одговара добу дечаштва (11—14 год.) и претходи полном сазревању, а трећи ступањ добу ране младости (14—18 година), тј. добу полног сазревања и уношења свести у своју личност од човекове стране. Ми видимо да се нова структура школског система, како се она остварује сада у различитим државама, уопште прилагођава природној подели човечјег развијања по периодима, како ове одређују већина савремених психолога.

Друга је карактеристична црта преуређења школског система ширење школске обавезе до 16 и 18 година живота омла-

не