Učitelj

714 Библиографија

н најзанимљивијн. научни предмет. Ми са нашим личним животом тесно смо укопчани у живот наше нације н њену нсполинску борбу; и њу укратко обнављамо-у нашем духу нарочито онда, када нанђемо на неко-талентовано: и сту„Ддиозно- израђено дело. -Од врло занимљивих одељака историје Југословена јесте херојска, борба. Црногораца за своју државну самосталност крајем осамнаестог и кроз сав деветнаести век. Тој борби посвећено је ово врло озбиљно дело доктора историје т. Тошковића.

Дело није писано у целокупном историском опсегу, већ само има у виду „некључиво спољну радњу Црне Горе у току овог (1784—1878) међувремена“ н духовни ниво шире масе читалаца. Дело није, што се често пута дешава, сухопарна академска студија, већ врло занимљиво и ботатим илустрацијама поткрепљено историско објективно излагање.

Подељено је у три већа поглавља. Од владике Петра [ до кнеза Данила. Влада кнеза Данила н Од погибије кнеза Данила до Берлинског конгреса.

С обаиром што је овај пернод историје Црне Горе ушао и у сам програм основне школе, а н у погледу на проширење неториског обравовања. наставника народних школа, ми дело: Борба Црне Горе топло препоручујемо свима учитеима и свима школским н народним библиотекама. Надамо се, да ће нас г д-р Тошковић ускоро обрадовати једним већим делом, које ће обухватити историју Дрне Горе од најстаријих времена“ до уједињења: о5

М. Р. М.

Живота Марковић: Психоаналитичка метода. Београд 1936 тод. — Ових лана изашла је из штампе н: трећа педатошка књига г. Ж. Марковића под горњим насловом. После „Социјалног васпитања“ н „Наслеђе н васпитање“, писац (се јавља овом претежно психолошком расправом, којом излаже своје критичке погледе на. Фројдову Пенхоанализу. И у самом излагању, као што писац сам вели, држао је се истота реда који је н у Фројдовој Пенхоаналнви. Сем увода. (предговора) у коме писац жели да се начелно објасни са својим досадањим критичарима н притоворачима на његов књижевни рад н којн нема много везе са садржином књиге, нета је подељена у више затлавља.

Орнтиналну Фројдову Пенхоаналиву Марковић ннтерпретира и критикује посматрајући је кроз призму практичног живота. Он себе ставља у ред добрих повнавалаца- теорија: Фројда, Адлера; Јунта:н других пснхоаналитичара. Сем тога, тисац располаже са вишегтодишњом педатошком праксом и као такав оматра да је довољно компентентан да каже свој суд по пнтању Фројдове Џснхоаналиде, која је“ последњих тодина нарочито заталасала све педатошке теоричаре и практнчаре. Писац се не обазире на досадања мишљења по овом пнтању домаћих; педатошких писаца (мисли сигурно на Д-р Н. Поповића, Д-р Ф. Медића н др.), која су му, вел, добро позната. Он хоће сам да мисли својом тлавом, он жели да просто, јасно и иокрено каже свој суд о Пснхоаналиам без. обвира што за своје име нема везане-неке звучне титуле доктора, или професора. Ту своју жељу писац занста конзеквентно спроводи до: краја, н то на један оригиналан начин.

Писац покунава да обеснажи основне постулате Фројдове Психоанализе, а да се не би мислило да он лично иначе не цени и не поштује Фројдов научин рад, он на страни 124 расправе каске. у .

„Пре неколико тодина кроз дневну штампу пронела се вест да је Фројд кандидат да добије Нобелову награду. Ја сам се овој вести нскрено обрадовао, јер сам у томе тледао признање не само Фројдовом пожртвованом научном раду нето и признање педатошким наукама“.

Као најглавније мане и рђаве стране Психоаналитичке методе писац потиче :

1) Једнострано је схватила друштвени. живот човека и свела га на сексуални нагон као једини спасавајући нагон човечје личности. |

9). Исецкала је личност на неке пмагинарне делове, како у душевној структури, тако н у животним манифестацијама.

3) Преценила 'је појам несвеснот на штету свесног.

4) Оснива се на хипотезама, истакла је многе невероватне хипотезе.

5) Потцењује наслеђе ни хередитет ин тежи да га на свој специјални начин објасни. ; ·

Сем ових пет најважнијих, писац наводи још 20 мана и рђавих страна Џеихоаналнстичке методе. Али, он прпанаје њој и добре стране, које: је побројао у неких 16 тачака. : |

епа = =