Učitelj

Библиографија 715

Кењита г. Марковића намењена је у првом реду стручњацима, у које ол с правом убраја све наставнике. Да је књизи додат један речник свију стручнонаучних термина, који су употребљени, она би корисно могла да послужи сваком нителитентније човеку, који се интересира за психоанализу. Овај би се непостатак мотао лако допунити другим издањем, ако би га књига доживела.

Писац је добро проучно. проблеме које третира. Он се изражава лако, просто ш развоветно. Може се човек и не сложити са његовим закључцима по појединим питањима, може чак и не одобравати његово местимично „народско изражавање“ по овако суптилним научним питањима, па ипак књита 3аслужује да се препоручи. Ценом од 12 динара. књижара Џелебџић је омозућила лакшу набаву ове књиге, коју препоручујемо пажње наших читалаца.

Обнјек. Душан Анђелковић

И. П. Павлов: Условни рефлекси (1), превод Душана Матића. Издање књижаре „Светлост“ — Београд. — Још пре смрти знаменитог руског научнике И. П. Павлова, која је ових дана изненадила и ожалостила сав културни свет, изашла је под горњим насловом његова књига, која садржи у главним поте-

зима Павлово изучавање условних рефлекса. Да се за сада, макар и најмање,

одужимо успомени великог научника, ми ћемо укратко приказати ову њетову књигу, нзашлу на нашем језику, држећи се већином студије А. Пинкевича, истакнутог руског природњака и педагога.

У основи свих радова И. П. Павлова лежи претстава 0 рефлекенма. У сваком рефлексу он установљује три главна момента: 1) Спољни агенс — на-

дражај :2) одређени нервни пут, т. зв. рефлекторна дуга (лук), која се састоји

од пријемног нерва („анализатор —- по Павлову) централног дела (сједињујући или „требенски“ амарат) ин центрифугално — одводног нерва (навршни или радни апарат) и 3) законитост, неслучајност реакције.

Академик Павлов разликује две врсте рефлекса: условне п безусловне. Под безусловним рефлексом, он схвата „одређене, сталне и урођене реакције (одговоре) више животиње на одређена дејства спољнег света. У безусловне рефлексе он убраја и инстинкте, сматрајући их за унеколико сложеније. рефлексе. Појам условног рефлекса заузима централно место у делом систему Павлова. Његовом изучавању посвећена. је огромна количина експерименталних радова, које је извршно како он сам, тако и његови многобројни ученици,

Шта је то условни рефлекс% Шре него што наведемо дефиницију условног рефлекса, навешћемо конкретан пример, позајмљен нз огромне праксе Павлова. „Претпоставимо да систематски, овим илн оним звуком одређене висине предупређујете храњење пса. Као што је познато при уношењу хране у уста почиње да се ствара — лучи — пљувачка без учешћа вишег дела мозга. То је безусловни рефлекс. Пљувачка се ствара. потпуно одмерено ни у одређеној колнчини за време док пас једе. Сад — у дати час — произведите исте звуке, али не дајте хране. Пљувачка ће се стварати у истој количини. Шта је изазвало „стварање пљувачке Овота пута не храна, нето звук који је од индиферентног (пеодређенот) агенса“ постао активним. Ми смо формирали код животиње услевни рефлекс“,

По Павлову, све из спољнег света, сви звуци, слике, мириси ни томе лично — све би се могло довести у прикривену везу са пљувачном жљездом. само ако св све то дешава у исто време са безусловним рефлексом, са лучењем пљувачке услед хране доспеле у уста.

Условни рефлекси се моту „жочити“ (вадржавати, угасити) захваљујући разним условима. Да узгред укажемо још на две основне појаве: прадиацију и концентрацију нервног надражаја. У случају ираднације, нервни, надражај се распростире из палазне тачке по кори великих полутина, у случају концелтрадије он се, напротив, концентрише у одређеној тачци коре великих полутина.

Дакле, пепхичка делатност више животиње манифестује се пре света у раду „анализатора“. „То су апарати нервног система, у којима се подударају одговарајући перифериски крајеви овог или оног чулног органа, центрипетални нерви који им припадају, и крајеви тих нерава у виду нервних ћелија. у великим полутинама, мозга“.

„Основна њихова функција јесте најутаначанија аналнаа еложених комплекса спољашњег света. Савршено је очевидио, да што је иодробнији анализатор, то он више ствара одвојених момената на околног света, то је компли-