Učitelj

16 - __ииотанаадиинианининвниаарна риса

банских поука, то се за ту сврху може узети пригодо градиво и из живота ван школе.

На вишем ступњу пак треба ученици виших школа као и слушаоци свих установа које служе народном просвећивању да се упознају са основима државног облика и уређења, као и са политичким и животним условима државе, да би доцније могли правилно и са пуним разумевањем вршити све своје грађанске дужности. Таква настава мора бити систематски извођена, и њен утицај на ученике, као будуће грађане, има да буде утолико већи уколико су они способнији за схватање свих проблема који пред њих живот и државна заједница истичу.

По себи се разуме, да се грађанско васпитање и образовање у данашњој школи и под оваквим околностима не може успешно изводити. За то су потребна два услова а наиме: реформа данашње школе и слободна, демокрашска атмосфера за њено пуно и несметано развијање.

Овим смо, углавном, завршили садржај наше теме а сада да резимирамо оно што смо досада изнели.

1) Грађанско, или по Кершенштајнеру, државно грађанско васпитање неопходна је потреба, или боље рећи, императив нове, савремене школе, и њега — у циљу развијања држављанске и националне свести — треба изводити у свима врстама школа, почев од основних па до највиших;

2) Средства за извођење грађанског васпитања јесу: ђачке самоуправе и разне школске установе које су основане на принципу самоуправе, сва друштва и установе које служе народном просвећивању, грађанске поуке и такозване радне заједнице;

3) Демократско уређење државе је једини облик владавине под којим се успешно може изводити целокупна радна, па и државно грађанска настава;

4) Ми смо овај проблем изнели онако и у оном облику у каквом се он третира у другим од нас напреднијим земљама. Ми не мислимо да те идеје треба потпуно копирати и такорећи у неизмењеном облику на наше земљиште преносити. Не! Ми само мислимо да се са тим идејама треба да упознајемо и да их потом с обзиром на наше специјалне прилике примењујемо; ово утолико пре што је и наш Главни просветни савет — увиђајући корисност оваквог васпитања по нашу омладину — још 1934 год. стао на начелно гледиште: да грађанско васпитање и образовање на нижим ступњевима наставе треба да буде принцип наставе који би се споводио кроз све наставне предмете, а у старијим разредима средњих школа и на највишим ступњевима наставе као нарочит, засебан предмет, у коме би се говорило о уређењу државе, грађанским правима и дужностима и свима оним стварима са којима један свестан будући грађанин треба да буде упознат.

И, доиста, ми југословенски учитељи — данас више него икада — увиђамо потребу једног таквог васпитања и код нас. И то не само за одрасле, него и за децу. Јер, нажалост, ми смо принуђени да са овог места отворено и без икакво устручавања истакнемо један жалостан али потпуно истинит факт, а наиме: да ми данас имамо кудикамо мање чврстих и насаломљивих ка-