Učitelj

17

лимита ние

vaspitanje, jer bi onda bio najbolji građanin onaj, koji posjeduje najviše građanskoga znanja. A to nije tačno. Građanska su znanja, doduše, važan elemenat ovog vaspitanja, ali nijesu jedini i samo s njima ne poslizava se pravi cilj.

Svi građani moraju se vaspitanjem zainteresovati i osposobiti da svoju državu urede i usavrše kao srećnu moralnu zajednicu. Da se to postigne oni treba da steku osnovne gradjanske vrline. Kao najvažnije od tih vrlina ističu se: pravičnost, svojevoljno podvrgavanje zajednici i svlađavanje samoga sebe. Skolski život treba zato organizovati na bazi zajedničkog aktivnog rada i zajedničke samouprave. Đačke su samouprave, po mišljenju modernih pedagoga, odlišno sredstvo za gradjansko obrazovanje. Mladež treba osposobiti da bude svoj gospodar, te da može sama sobom upravljati i samu sebe svladjavati. Đačka samouprava tome služi pa je treba upotrebiti i razvijati

Rečeno je prije, da treba razlikovati gradjansko vaspitanje od gradjanske pouke. Od veće je koristi ako se cio školski život preudesi i organizuje kao mala država, nego da se podaju suhoparne gradjanske pouke. U školi gdje se provađa даска samouprava, imamo doživljavanje i navikavanje na rad i život u uređenoj zajednici. Skola je, na taj način, mala država. Ima svoje institucije i svoje funkcionere. Tu djeca razvijaju svoju ličnost, jačaju svoj karakter, svladavaju svoje nagone i strasti. U toj maloj zajednici uče se praktično da postanu valjani članovi velike državne zajednice. Nije dosta da škola bude samo slika života, ona treba da buđe, ukoliko je moguće, sam život.

Pomoću dobro organizovanih samouprava najuspešnije se može provađati građansko obrazovanje. Tu djeca mogu temeljito da shvate najvažnije građanske pouke, koje uvijek imaju biti prema njihovom razvitku i sposobnoslima. Praktično će naučiti da nema prava bez dužnosti i u njima će se razvijati duh državno-građanskog osjećanja. Ovo osjećanje naročito je potrebito nama, gdje narodna cjelina stoji još pod ulicajem koniecionalnih, kulturnih, ekonomskih i političkih razlika.

ДРАГОМИР С. ОСТОЈИЋ, БЕОГРАД

Нешто о грађанском васпитању

Није ми циљ да овде надугачко и нашироко расправљам ово веома важно и за данашње прилике актуелно питање. Хоћу само да речем неколико речи о томе какав треба да је човек-грађанин у данашњој друштвеној заједници, према коме се мора и подешавати васпитање детета од основне школе до младића, који у својој зрелости треба да буде потпуно формиран онако каквог смо ми хтели, тј. онаквог каквог хоће и каквог треба друштвена заједница.

Често се тражило да се од детета створи човек јаке моралне воље, јаког моралног карактера. У таквом човеку треба да су усредсређене све врлине, сви снажни морални закони, по којима

Учитељ 2