Učitelj

·_____-__-____________-_ АЛИ поен

мицу и треће писанку ми је давао“. Десети (11 Гг.): „Ја најбоље волим Т. зато што год му поиштем он ми да“. Једанаести (12 г.): „Ја најбоље волим М. зато што ми даје читанку и рачуницу кад он не учи“. Дванаести (12 г.): „Ја најбоље волим М. зато што ми даје да пазим у његове читанке“. Тринаести: „Највише волим С, што ми показује рачун“. (Има 12 г.) Четрнаести (13 г.): „Ја највише волим Ђ. зато што ми показује латиницу да пишем“. Петнаести (13 г.): „Најбоље волим друга 3. зато што кад цртамо они мени нацрта“. Шеснаести: „Ја највише волим Ч. зато што ми једанпут дао стопара, а једанпут динар, те сам куповао самун“. Седамнаести: „Највише волим Ј. зато што ми дао пре динар те сам гледао циркус“. Осамнаести: „Ја најволим друга Д. Њега волим што он мени дао чоколаду“. Деветнаести: „Највише волим Н. због што ми дао крушке, јабуке и дуње“. Двадесети: „Ја највише волим С. зато што никад неће да ужина без мене. Даје ми сира и меса кад понесе“. (Ови дечаци не одлазе кући у подне, јер су им оне удаљене од школе.) Двадесет први: „Највише волим Б. и он ми је најбољи друг зато што ме брани од Л. кад ме нападне“. Двадесет други: „Ја највише волим В. због тога што ме он брани од Р. кад он јурне на мене да ме бије“. Двадесет трећи: „Ја највише волим Ц. због тога што не сме ни један да ме бије јер ме он одма брани“. Двадесет четврти: „Најволим Ж. што ће да побије све кад ме неки дирне“. Двадесет пети: „Најволим Т. Волим га што ми даје јабуке. Што ми дао крушку. Што ме брани од свих ђака и што ми дао једаред шећер, а једаред ми дао самун“, (Дечаци од ХМЈ — ХХМ су од 12 година.)

Сличност душевне структуре, понашања и погледа на школски живот и рад претставља основ за стварање другарских веза код многих дечака. Један изјављује: „Највише волим В, зато што га никад нисам видео да се бије са ђацима. И ја се никако нисам с никем побио.“ Други: „Мој најбољи друг је Д. зато што је миран и неће да се бије. Он неће да збори галатне речи“. Трећи: „Ја највише волим Љ. зато што је ки ја миран и добар ђак“. Четврти: „Ја највише волим М. због тога што је миран и што уме фино да рачуна као ја. Не знам да ли он воли мене..“ Пети: „Ја најволим С. зато што никога не бије“. Шести: „Ја највише волим 3. зато што је послушан“. Седми: „Ја највише волим Д. зато што је ваљан ђак и никад ме није увредио“. Осми: „Највише волим Р. зато што никем не пцује мајку. Ја не волим оне што пцују. Он се с никем није ни побио. Он је најмирнији и најбољи у школи“. Девети: .„Ја најволим М. зато што је добар за друштво и што се могу на њега угледати“. Десети: „Највише волимА. ивВ. што се не свађају с ђацима“ (Први и други су од 11, шести од 13, а остали од 12 година). Мирни и послушни, вредни и пажљиви, ови дечаци друже се са оним вршњацима који се одликују особинама које им се свиђају. Насупрот њима, дечаци са манама воле другове који су им слични. „Ја најволим Т. због тога што он свакем ђаку сме да опцује мајку. Никога се он не плаши“ каже један дечак од 12 година, а други, истих година: „Највише волим С. што је јак па бије кога он оће. ИМ ја волим да бијем. Нема

6»