Učitelj

4

шала, чим ме неки увреди, одма га распалим по глави ки по чутури“. Плаховит и пргав, овај дечак поноси се својом телесном снагом. Изражава наклоност другу који има иста својства као и он. У одговору на питање: Какав сам ја, исти ученик каже: „Ја сам љут ки паприка. Ја сам јак ки земља. Ја сам немиран ки бува. Ја највише волим да се играм. Ја најволим игру биће“. Трећи, од 13 година: „Највише волим И. Њега волим зато што он ништа не зна у школе ки ја. Ми смо понављали трећи разред и сад ако понављамо нећемо више дидемо у школу“. Четврти, истих година: „Најволим У. зато што не плаче кад га бију. И ја могу сузу да не пустим“.

И игра се јавља као мотив удруживања код знатног броја дечака. Живахни и дружељубиви, они имају доживљај радости када проводе време у заједничкој игри; напротив, осећају досаду и узнемирени су чим су раздвојени. Код једних је другарство ужег, код других ширег обима. Да је игра заиста чинилац њиховог другарства потврђују и њихови искази о теми: Какав сам ја. Неколико њих истичу да много воле да се играју. Један: „Ја највише волим Љ. због овога ствара што се увек зајно играмо. Нама су куће близо, и ел он мене, ел ја њега зовнем кад идем у школу. Кад дођемо из школе, ми се сиграмо, пошто напишемо оно што ни господин зада.“ (У напису у теми: Кога друга највише волиш и зашто). Други: „Ја највише волим М. зато што се јај он изма играмо. Он не задева мене ни ја њега. Ми се слагамо и у игре“. Трећи: „Најбоље волим Ж. због што он неће с никем другем да се игра мал с моном“. Четврти: „Најбоље волим Л. јер он уме лепо да се играмо“. Пети: „Најволим Т. зато што он воли да се играмо. Кад гоћ га терам да се играмо, он оће.“ Шести: „Највише волим Ж. Д. и П. зато што се с њима дружим и играм сваки дан“. (Ови дечаци су од12 година). Седми: „Најбоље волим А. С. и М. Ми смо најбољи другови још како смо пошли у школу. Ми се сваки дан играмо све игре“. Осми: „Ја имам неколико другова које највише волим: М. Т. и Х. Чим се пустимо на одмор, ми се издвојимо и играмо се док куца звонце“. Девети: „Најбоље волим С. и Т. зато што се с њима изма играм и кад идем у школу и кад недељом чувамо овце“. Десети: Највише воли два друга зато што се „лепо играју кад су докони“. Потом даје занимљив податак: „Не примамо ми у наше друштво свакога. Ми ћемо увек да се играмо ки сада“. (Ови дечаци су од 13 година).

Поједини дечаци другују поглавито због заједничког учења. Игру почињу као нешто мање важно или сасвим споредно. Решавају школске задатке, уче лекције или обављају домаће послове. Амбициозни и вредни, имају пред очима само успех у школи. Мирни и послушни, примају савете родитеља и васпитача. Дечак (12 г.) пише: „Највише волим Р. зато што седи код мене и зајно учимо. Кад ни господин нешто зада да пишемо, ми се поучавамо и зајено пишемо“. Други (12 г.): „Ја највише волим Т. зато што изедна зајно учимо. Преслишавамо се да л смо научили. Пита он мене, па ја њега и тако добро научимо.“ Трећи: „Ја највише во-