Učitelj

uu LL _—= (7)

Др. Владимир Спасић са њиховим претежно педагошким списима који су прожети педолошким духом.

Иако је у Југославији уживао само пролазно гостопримство, ипак нас је руски емигрант универзитетски професор Василије „Зјењковски (Париз) обдарио опсежном и на нашем језику писаном „Психологијом детета“ (Бгд. 1925). Ова књига може се узети као дело које у многим тачкама оригинално наступа, али обрађује само првих седам година живота; критика је истакла да је то „први научни покушај систематске обраде дечје психологије код нас“. Недавно је проф. Зјењковски објавио, опет на српскохрватском, информативно делце „Преглед најновијих радова из дечје психологије“ (Бгд. 1934).

Од преводне литературе, која овамо спада, да споменемо дела следећих аутора: К. Hemprich, Tracy — Stimpil, Erich Klose.

2) Приказана ова настојања и радови били су ускоро допуњени правцем експерименталне и сабирачке природе, који је снажно започео а полако се и пробио. У пун замах дошла је тако и педологија која ради с егзактнијим методама, потстрекнута углавном бројним предавањима што их је као гост одржао половином прве деценије овог века у Загребу, Београду, Новом Саду итд. Д-р Паја Р. Радосављевић (рођ. 1879), универзитетски професор експерим. педагогике у Њујорку и ђак Мојманов, па обимним експериментално-психолошким и експерименгално-педагошким делима“ те коначно и већ споменутим оснивањем београдског „Друштва за дечју психологију“, које је уследило баш у то време, са његовим већ цитираним органом. Док је марљиви уредник споменутог органа проф. Сима Јеврић вршио обиман али више репродуктиван посао и написао доцније систематско дело (истог значаја) о дечјој психологији радио је већ од почетка на више самосталан начин и на томе подручју Др. Фрањо Хиги-Мандић.19 Следовали су оригинални прилози даљих аутора, као што су: за: гребачки универзитетски професор Д-р Владимир Дворниковић,! Д-р Живан Ивановић/= Д-р Миливдје Павловић/“ Д-р Јован

8 Углавном треба да се спомену: „Паз Већацеп и. Vergessen bei Kindern u. Erwachsenen nach experim. Untersuchungen“ (Ha HeM. Leipzig, 1907). — „Uvod u eksperimentalnu psihologiju" Zagreb. I/1908, II/1900 — „Uvod u eksperimentalnu pedagogiju" Zagreb I/I910, M/1912. — „Модерни планови за проучавање ђака“ (Нови Сад 1922).

5 „Основи дечје психологије и експ. педагогике“ (Београд 1921, [1 изд. 1924).

10 Упореди: „Prinos poznavanju duševnog razvitka škol. djeteta, BeM. 3aтреб 1913, скраћено у „Марге и“ 1914. — „Зћуасапје [ед пе шера“ у средњошкол. часопису „Мазјауш ујезшк“ Загреб 1915 — „Васко shvaćanje o školi, škol. predmelima, o svojim idealima, o profesorima i o sebi“ (на основу експерименталних испитивања код ђака средњих школа), 1614. 1919 — „Пјесје тидгонје“ Загреб 1923 — „Utiecai doma na vještine djeteta“ 1934.

1! „Manija za „genijalnošću“ među srednjoškolskom omladinom“ Nast. vj. XXII.

1 „Uber die konstruktiv-figurative Leistungsfihigkeit, exp.-psychologische Untersuchung an Kindern u. Erwachsenen“ (нем., Берн 1914). — „Меморија и погледи наше деце“ (Сарајево, 1924). — „Естетика културе“ (Бања Лука, 1927) тамо о црталачком изражавању наше деце.

18 „Le langage enfantin, Acquisition du serbe et du francais par un enfant зегђе“ (франц., Paris 1920); „Дечји цртежи са једне изложбе дечјих радова“ („Прилози“ Бесград, 1925),