Učitelj

172

љиитанарит сата тен аеги лавиринт и пшенице |

Искруљев/“ Д-р Фран Жгеч/“ (из мариборског круга), Анше Ковачевић,“ Карел Добершек, („Урну зостанић гагтег па гагмој оћока па Ргеуајјаћ“, Зло. 5К. таг., Гјиђу. 1929) Јосип Јуранчич („12 5оје ха пагод“ 1930). Нарочита пажња поклањала се већ израна црталачким способностима и начину изражавања наше деце, о чему сведоче како од домаћих уметника (Томислав Кризман, Љуба Бабић, Станоје Јовановић) и проф. Озвалда засноване збирке и приређене јавне изложбе (Загреб, Љубљана, Београд), тако и бројне школске изложбе које су организовали педолошки добро оријентисани наставници (Илка Ваште, Камило Томпа, Нада Плеше). Теоријска страна је дабоме, тек у повојима. 8

Овај егзактнији и експериментални правац требао је ускоро да добије и свој орган, па су били у Београду покренути 1925 год. „Прилози за психологију детета. Кеуце де Та рзусћојогле де Репјат“ у редакцији Д-р Бранислава Крстића који су се лепо претставили и обликом и садржином, али су убрзо (већ после · једногодишњег излажења) обустављени. Сарадници тог часописа бејаху неки од већ пре наведених заступника београдског високошколског радног круга, који у најновије доба обавља драгоцен посао на томе подручју као и на подручју психотехнике.)"

Треба овде да се сетимо и других наших земљака који раде у иностранству, сем већ споменутог америчког професора Радосављевића. У вези са овде већ споменутим | свесловенским конгресом за испитивање детета у Брну нека буде споменуто и име његова заслужног организатора и вође. То је Словенац и Мајнонгов ђак Др. Михајло Ростохар (рођ. 1878), редовни професор

ма „Коедукација у светлости експерименталне педагогике“.

15 Упореди његов од напоменутог круга организовани и широко засновани анкетни рад „Кагуој отока у 5ој5Е! Д06!“ (обухвата децу основне и грађанске школе) у Педагошком зборнику Слов. шол. матице за 1926 год. чији је мото био „Ризеут !п (ејези! гагуој пабева офгока“; други један сличан рад је у току.

16 И са педолошког гледишта спомена су вредне „Педагошке недеље“ и педагошко-психолошки феријални курсеви што их редовно приређује „Педагошка цевтрала“ у Марибору; у зајелници с тамошњим народзим универзитетом („Људска универза“) приредила је Педагошка централа и предавање што га је као гост одржао унив. проф. Др. О. Тумлирц из Граца о теми „Пје Ведешипг дег Рзусћоапајузе и. Ја у иатрзускојогје таг Фе РаАдагошк“ (штампано у словеначком преводу у „Попотнику“ 1933). ,

17 Тдеан пазе опјадте“ — Сакоуес, 1929.

18 Упореди: РОг. К. Огуша: „Лифуанани Кгезнгзке падат анеје ргедбко!пћо уски“ (на чешком, у поменутом извештају са брнског конгреса) 1 27. Вате: „Оцеје 1 Нкоутш уо!“ Јаргеб, 1932, као и рад цитиран у 13 напомени.

19 Упореди: М. Ванлић „Одабирање деце и диференцијација наставе“ (Бео– град 1925). — Др. Б. Крстић „Експерим. испитивање развитка говора и интелектуалних функција у раном детињству“ (Београд, 1926), „Психолошко испитивање деце у првим данима школског живота“ (Београд, 1927), „Психички развој сеоског детета по изласку из школе“ (у цит. извештају са брнског конгреса) — Др. Слоб. Поповић: „Психологија младости“ (Београд, 11928 и 1/1929), „Дневник једног детета“ (Београд, 1930), „Самооцењивање и тежња за самопосматрањем код младића“ у часопису „Гласник југосл. професорског друштва“ (Београд 1928), „Душевни живот сеоске младежи“ (1982), „Самоискази као средство за вежбање младежи у самопосматрању“ (докт. дисертација; Београд, 1933), „Психологија занатлијске младежи“, „О сузбијању лажи код омладине у доба сазревања“ (Београд, 1934). — Др. С. Поповић и сарадници: „Душевни живот занатлијске младежи“ (1985).