Učitelj

суштина те културе дате по себи, у тако рећи биолошкој основи организма наше нације. Кидати те везе и рушити ту основу, значи исто што и рушити и кидати делове ма кога живога организма. Култура та, колико је психологија и етика и метафизика, толико је она и више, баш по тим квалитетима своје урођености, и физиологија наше нације. Нагле промене и скокови, одступања и поремећаји у тој култури, прекид културног континуитета, како се то обично каже, исто су тако опасни као и абнормални физио„лошки процеси и реакције. Организам у таквом случају подлеже и пропада. Наш национални организам — Богу хвала још је снажан, здрав и отпоран, али нас та чињеница не сме одвећ уљушкивати и успављивати. Има опасности и за нас, те још како. И та нас опасност побуђује да вам о овој теми данас говоримо. Све нам се чини да се много туђега увлачи у наш културни тип, чије смо основе покушали овде да објаснимо. Не треба нас рђаво расзумети. Нисмо ми против туђих култура. Ми само верујемо у могућност преламања туђих култура кроз нашу националну призму, у могућност кристализације на бази нашег културног типа, на који имамо право бити поносни и горди. И нама се чини да се "тај процес кристализације у нас не врши у довољној мери; да се баш данас напушта, ако га је ма кад било и најзад да и у овој „светлости, а не само привредно и економски, треба посматрати проблем дегенерације и декаденције нашег сељаштва, ако признајемо да тога зла има. Ми смо претрпели извесне културне утицаје, који су судбоносно мењали и разривали наш народни мен"тално-карактерни склоп. У подражавању и копирању ишли смо каткад до крајњих граница без критике, мере и равнотеже, до снобизма и смешнога, да не кажем и трагичнога. Тај процес нега"тивне трансформације нашег културног типа врши се врло брзо и видно после Светског рата. Он је почео озго, па се полако увлачио и у најниже слојеве, претећи да јаке и здраве темеље нашег вационалног културног типа пољуља и поруши. Тај процес хвала Богу — није још довршен, али опасност није отклоњена. И наше је данас да се од тога чувамо уколико је могуће. И не -само то. | Здраве културне утицаје треба примати, јер то је у самој ствари храњење једног живог организма, који би закржљао без икакве измене и промене хранљивих материја, без чега нема растења и развијања. Али уз то треба знати да и наше тле, наша база има своје услове и своје могућности да прима нове сокове, светлости и топлоту. Треба дакле добро познавати природу нашега земљишта, нашега поднебља, које не трпи нестручно пресађивање свих и свакојаких културних добара и вредности. Наш ментални склоп је несумњиво способан да прима многе културне утицаје. — Прогрес се друкчије не да ни замислити, али треба умети наћи потребну везу и спој.

Треба знати калемити.

Да се на крају запитамо: у чему је снага нашег овако приказаног културног типа» Свакако, у јачању позитивних и вишемање урођених духовних и етичких квалитета наше расе и на-