Učitelj

и виниаинирнне

већа је Динара, зато се све заједнички зову Динарске планине. Голе су као и наше; некад су биле покривене лепим шумама“. Сада да ми кажете, зашто су реке у том крају кратког тока» Какво је тамо земљиште» (голо). Кад падне киша, где се земљиште пре осуши: тамо где има дрвећа или где га нема» Деца се распричала о густим врховима и томе да је тамо земљиште готово увек влажно, а да се на њиви где нема дрвећа брзо осуши, па ветар некад завитла и прашину преко њих. Шта буде с кишом кад падне на суво земљиште (упије се). А шта ради на мокром» (тече). Знате ли сада зашто су тамо реке краткотоке2 (голо земљиште, вода бежи у земљу). Шта је овог — питам децу, показујући на реку-понорницу Лику. (река! Лика!) У коју она реку утиче» (Молим, није нацртано, ево, овде је прекинута. Погрешка!) Није погрешка, децо, него нешто ново што ви још нисте 'знали. Видите, у голим, каменим крајевима има река које се јаве из земље па теку, теку и онда опет нестану у земљи; оне пониру у земљу и зову се понорнице. Нађите на југу још једну понорницу. Деца проналазе Требишњицу. После врло живог разговора о понорницама, деца записују: „Реке су кратког тока, јер је тамо земљиште голо. Тамо има и понорница. Оне теку па опет оду у земљу. Нашли смо: Лику и Требишњицу“.

Хајде још да свршимо ове две ствари: градове на Јадранском мору и његова острва, па ћемо после да се позабавимо овим сликама и стварима. Истим поступком као и са планинама један разред чита на карти, други ставља написе на рељеф. Из записа: „Градови су: Сушак, Цриквеница, Нови, Сењ, Нин, Задар (није наш — талијански), Биоград, Шибеник, Т рогир, Сплит, Макарска, Стон, Дубровник, Ерцегнови, Котор, Будва, Улцињ. — Острва су: Крк, Раб, Паг, Дуги оток, Брач, Хвар, Вис, Корчула, Мљет“.

Да видимо шта сте ви то досада записали. Деца читају цео свој запис и врше самостално понављање; допуњују се, коментаришу, исправљају...

Приводим децу левој страни предњег зида. Упирући прст на врло успелу фотографију љутог краса, питам их шта је тог (насликано камење). Посматрајте, децо, добро ову слику — овако већином изгледа земљиште у крају-око Јадранског мора, голо је, сами камен — а назива се голи крас. У слободном разговору се утврђује да је ту пустош начинила вода после посечених шума. Шта је ово на столу2 (около камење а унутра земља — мала њива). Ето, тако изгледају њиве тамо. Људи кад имају велику њиву као наша учионица хвале се да имају много голему њиву. А ово овдег (кућица од камена — па и кров од камена!) Такве су тамо куће. А знате ли да тамо људи сами праве њиве» Још даље него до Врања они иду по земљу и у сепетима је доносе на леђима, и тако праве њиве. После их ограђују зидом од камена. Шта је у средини нашег цвећарника2 (бунар). Има ли у нашем селу пуно бунара» (има). А у приморјуг (нема). Заштог (у камену се тешко нађе воде). Зато нека села, децо, у приморју иду по 7 сати док не дођу до воде, коју преносе на магарцима у малим бурадима. Остављам сада вама самима да просудите како живи народ у тим малим каменим кућама са малим њивама

Учитељ 29