Učitelj

479 —_ш--==_—____—__—____

најболнија неправда, која је ометала сеоску децу у погледу могућности за образовање;

4) Главни циљ свих тежња за уједињавањем школе јест организовање обавезне школе П степена за сву младеж без изузетка. Конкретно говорећи, овде се ради о укидању нижих (непотпуних) средњих школа. Школа П степена пружиће образовање деци која данас посећују основне, грађанске и ниже средње школе, наравно диференцирано према њиховој способности;

5) Дуализам у средњем школству. између гимназија разног типа и реалки има да се отстрани организовањем „атенеја“ (аћелешт), или јединствених школа Ш степена. Диференцијација у интересима и потребама младежи извешће се системом еликтивности предмета (тј. да ученици сами могу да бирају које ће предмете да уче);

6) Техничке високе школе имају да уђу у склоп јединственог универзитета;

7) Последица тежње око уједињавања школа претставља захтев јединственог, диференцираног образовања учитеља свих категорија у педагошким факултетима јединственог универзитета.

Сви ови циљеви били су свечано прокламовани на Првој педагошкој недељи, 1928 године. Реформна комисија при Школи високих педагошких студија у Прагу одмах је приступила огледном решавању тих захтева. Министар просвете Д-р А. Штефанек сазвао је у пролеће 1929 год. анкету, а предмет те анкете беше дискусија о јединственој диференцираној школи. Министар се сасвим отворено и одређено декларисао као присталица те идеје, али њу је усвојила само петина свих чланова анкете. Првог септембра те године отворене су прве јединствене школе у Прагу, Хумполцу и Злину. Истовремено била је у Прагу основана стварна виша педагошка школа, чији су слушаоци уједно уписани као редовни слушаоци на филозофском или природонаучном факултету Карловог универзитета. Тек после пет година, 1934 год., био је организован први атенеум (јединствена виша средња школа) у Прагу. Све те школе су огледне (покусне). Није се изменила само њихова организација него и њихов наставни, методички и васпитни програм. Од тог доба порастао је број „реформних“ школа. Прошле, 1936 године усвојио је Савез чехословачког учитељства и његова земаљска друштва гесло, да се у сваком срезу организује барем једна реформна школа. У ту сврху врше се озбиљне предрадње.

Године 1929 преузео је ресор просвете Д-р Иван Дерер, који је хтео да програмски створи предуслове за остварење јединствене школе. Већ 1930 год. издао је одлуку о прелажењу ђака са грађанске школе у нижу средњу школу. Та одлука решила је ово питање врло либерално. Године 1932 био је донет нови наставни програм за грађанске школе који је већ прожет идејом јединствене диференциране школе. Прва два разреда грађанских школа имају 'исто наставно градиво као и прва два разреда нижих средњих школа. У трећем и четвртом разреду грађанских школа били су уведени француски и латински језик као факултативни предмети и то у истом обиму као и на средњим школама. Новим на-