Učitelj

480 —__________________-—--—--- =

ставним програмима за грађанску и нижу средњу школу изведена је, дакле, прва етапа јединствене школе. Али је важно да је и наставни програм за основне школе из 1933 године прилагодио наставно градиво за виши ступањ (од М—УШ разреда) наставном градиву грађанских школа, тако да се и овде манифестовала тежња да се барем донекле изравнају образовне могућности сеоске омладине и омладине варошке.

Извођење јединствене школе у религиском погледу је у ЧСР политички проблем, дакле: врло тежак проблем. У чешким земљама (земља чешка и моравско-шлеска) школе су готово сасвим религијски (конфесионално) неутралне. Од 10.372 школе у тим земљама било је школ. год. 1935/36 само 155 приватних школа, и то већином црквених (конфесионалних), дакле само 14%. Али сасвим друкчије изгледа у источним земљама Републике (Словачка и Поткарпатска Русија), где је школство у верском погледу врло разнолико. Према основном мађарском закону из 1868 год. могле су се, наиме, оснивати црквене (конфесионалне) школе с правом јавности и биле су у свему изједначене са јавним школама. После државног преврата 1918 год. ко јим је створена Чехословачка република било је у тим земљама око 75% црквених школа. Државна управа тежила је и утицала у том смислу да се место тих школа организују државне (или општинске) школе. Нарочито за ере Дерерове дошла је та тенденци ја за ликвидацијом црквених школа а кроз то и тенденција за уједињавањем школства на истоку Републике до изражаја управо у револуционарним сразмерама. Према последњој статистици из 1935/36 тод. било је у Словачкој већ 42,0% државних или општинских основних школа, 0,1% приватних и 57,9% црквених школа разних вероисповести. Код граБанских школа тај је однос далеко повољнији: црквених школа има само 15,3%, приватних 0,7% а државних 840%. У Поткарпатској Русији је борба за уједињавање школства у верском погледу а на подлози верске неутралности већ скоро довршена, уколико се ради о грађанским школама, јер тамо постоји свега једна једина црквена грађанска школа. Од основних школа је само 16,9% црквених, док су осталих 83,1% државне школе. Тај развој зацело ће да се продужи путем демократског настојавања грађанства и државних власти, да макар школа уједини све грађане наше Републике, кад нас већ деле прилике народносне, социјалне, економске и политичке.

Сасвим јасно може да се примети напредовање јединствене школе и с обзиром на проблем коедукаци је. Аустријско законодавство није било наклоњено коедукацији. На грађанским школама била је коедукација забрањена, као и у учитељским школама, а на средњим школама није се уопште изводила. После стварања слободне наше Републике, која је дала и мушкарцима и. женама једнака права у политици, почело се радити на томе да оба пола постану равноправна и у школи. Одмах после преврата 1918 год. проглашена је на средњим и учитељским школама коедукација без икаквих ограничења. Док је још 1919 год. студирало на средњим школама само 20,4% девојака, године 1984 било их је већ 35,2%. Та чињеница може да нам послужи као доказ да антикоедукаци-