Učitelj

454 _______________________.

Удружују се дечаци које је задесила иста невоља. Тако су најстарији ученици били кажњени због непристојног понашања према сељацима: бацали се камењем на псе и одговорили псовком када их је домаћин грдио. Смислили су и заједно остварили освету. Пркосили су одраслима, па и васпитачима; показивали су много слободе, дрскости, храбрости у понашању. Скоро сваком ђаку смислили су ружно име и када се „пусте на одмор“ уживају у дозивању: „Кушљо, пујо, крмељу, бабо!“ Покаткад добију новог члана који им се по природи намеће, или искључе оног за кога примете да им је неверан, „издајица“. Овоме се свете чим им се укаже погодна прилика за то. Дечко од 13 година: „Па кад се пуштимо из школу, ја и Стошић га причекамо, е, онде, куд, Салине куће, па кад га до'ватимо, па удри, удри — све га уби'мо!“ А ако не могу да му се освете док су ђаци, прете му: „Чек док изађемо из школу, има га све убијемо, па после нек не јави!“

Психолошке разлике међу групама дечака и младића из овог села потичу од разлика у њиховом месту становања, у економском стању, и у васпитању. Разликују се у ношњи у понашању. Једни су стегнути, други су слободни. „Порњомалци“ нису живахни и умешни. Дечаци из равнице су живљи, улазе у школу са нешто бољим васпитањем. Горњомалци су више примитивни и већи конзервативци, а ови у долини су културнији и воле напредак. Куће су им поред главног друма, принуђени су да боље уређују куће и баште; више се угледају на варошки живот и уређење кућа. Стога су умешнији и слободнији од горњомалаца. Те разлике се показују и међу групама дечака из два краја села, и у другарским односима.

Када дечко заврши основну школу, махом добија какав посао: иде у варош, „на занат“ или у гимназију, а већина остаје код куће и бави се истим послом којим се баве родитељи. Први посао за ове последње је чување стоке. Више проводе време у пољу. Имају своје друштво. Дечаци су весели, живи, дрски. Играју се „до миле воље“. Дечко од 14;9 „Једва чекам да се самне, па да терам овце у Николино. Све ги јурим низ пут, да ги што пре отерам. Па ту дотера и онај Алексин... Он понесе једно лоптиче, па с играмо у коло. Ваздан се јуримо, па све с' изубивамо од падање“. |

Многи дечаци који су се дружили у школи, сада, по завр шеном школовању, прекидају везе, јер не могу да се састају зато што су им имања удаљена. Дечко од 12; 3: „Ја кад сам лани ишао у школу, све сам ишао с онога Сандинога. Па кад изађомо из школу, несам га видео куј зна кад. Он се до'ватио с онога из реку, па све с њег чува овце у оно Јеврино. Ја кад би' тамо имао неку њиву, ја би' терао. Ал овам да терам куд Мораву у бару по оно моје стрњиште. Тамо дотерује и онај Тисин, па кад бидне на подне, ми затворимо овце у Станимиров тор, па се после бањамо, па 'ваћамо лептирици, па ги турамо у једну кутију. Једанпут смо у ватили преко двае'с'“.

Сиромашни младићи у овом селу обично немају никакву стоку, те се слабо играју и слабо другују. Они нису несташни и обесни као синови богатих сељака, већ су повучени и мирни, воле