Učitelj

490

према духовним вредностима. Често и они који су позвани да буду културни вођи села имају тај став и избегавају сваки рад укоји им се не исплаћује“. То држање се показује и код група дечака и младића и у њиховим другарским односима.

На основу грађе коју омо сабрали, можемо рећи да су увроци стварања група и другарских односа код дечака: верност (6), тежња чланова групе за телесном надмоћношћу (5), заједничка игра (38), узајамно материјално искоришћавање (2). А код 'младића: узајамна помоћ у невољи (5), верност чланова групе (5), потреба за духовним зближењем (5), потреба за сигурношћу при непосредном задовољавању полног нагона (4), тежња за одржањем угледа задруге (2) и осветољубље (2).

ТРАЈКО МИХАИЛОВИЋ:

(Основа и облици наставе у активној школи

МУ

ОСНОВНИ ОБЛИК АКТИВНЕ НАСТАВЕ РАД КАО ПРИНЦИП И СРЕДСТВО У НАСТАВИ

Урођена активност је први спонтани рад, јер активност као и рад показује душевна или физичка стања, у којима се изражава и троши енергија. Према томе настава, која узима рад као средство, у исто време је и активна ако се развитак води у свима правцима, у којима се манифестује живот: материјални и духовни, морални и интелектуални, друштвени и културни. Пут за улазак у све ове области културног живота води од рада. У њему најраније долази до изражаја биолошка активност која се огледа у кретању и тежњи за истраживањем, сазнањем и стварањем. Зато је рад природан пут у живот. А живот сваког појединца као члана социјалне заједнице, кроз рад и знање које стиче, мора се унапредити, да би се тако створио развој и читавог друштва.

До правога педагошког схватања рада као средства и принципа у целокупној настави, дошло се поступном еволуцијом од рада као заната, који је прво имао привредни значај и, природно, одвео тежњи, да се што боље усаврши механизам при извођењу радова. Ученици су упутствима наставника понављали извесне покрете и вежбањем долазили до успеха, да су руке могле радити без икаквог учешћа духа. Овај „мануелни вербализам“ у настави, изгубио је право опстанка са напретком психологије као науке. Истицањем важности воље, осећања у животу, важности органских покрета и духовне активности, психологија је поставила базу, од које се у наставном раду морало поћи и рад схватити као дидактички принцип, који се има примењивати на пространој основици живота. Јер рад мора уза се везати све потребне форме конкретног живота (биолошки моменат), мора бити градиран