Učitelj

16 Rodenovoj {Rodin)} skulpluri radi se mnogo više o unufrašnjoj viziji umefnikovoj, nego o pitanju da li je umetnik fu svoju viziju osfvario u bronzi ili u mermeru. Ali ma kako objekt bio podređen subjektu, ipak on nikad ne iščezava, naprofiv: on oslaje kao vrlo važan sastavni deo; umelnik koji bi svoju moćnu unufrašnju viziju samo nesavršeno umeo da izrazi u objektu, bio bi nesavršen umelnik.

| govor nije ništa drugo nego dualizam subjekta i objekta, jer on subjektivnu misao izražava maferijalnim pojavama (siezanjem izvesnih glasovnih mišića i zvucima koji postaju na faj način), pa i pismo, koje misli izražava izvesnim znacima šfo ih pomoću jednog objekta, na pr. olovke, stavljamo na drugi objekat, na pr. harliju. Naposlešku i najoduhovljenija kategorija kulture, kao što je religija, odlikuje se dualizmom, iako u drugom obliku i u drugoj srazmeri. Svaka religija oslanja se na veru i ostale subjektivne elemenfe, a istovremeno i na različite objektivne elemente (hramove, ollare, sakralne predmete najrazličnije vrsle, Telesne pokrete i slavove, kao: klečenje, sklapanje ruku na molilvu ifd.).

5) Našli smo, dakle, krafkom analizom socijalnih sfruktura da se njihov razvoj i njegovi rezulfali podudaraju s ostalim pojavama civilizacije, a delimično i sa psihološkim i biološkim pojavama. Ovu analizu dopuničemo ispilivanjem rezullala razvoja s gledišta progresa.

Progres (napredak) je praktički pojam i njegova upofreba u nauci je vrlo ograničena. Nauka feži da ufvrdi odnose koji imaju opšte važenje, a progres ljudi prefstavljaju vrlo raznoliko, prema svojim zasebnim glediŠlima i ciljevima: polifičkim, gospodarskim, konfesionalnim itd. Ali opštom saglasnošću je ufvrđeno i može se uzefi za naučno konstalovano da ljudski sudovi o progresu nalaze u rezultatu svakog područja socijalnog razvoja izvesnu kompenzaciju prednosfi i nezgoda (šteta).

Uopste se, na primer — s iznimkom anarhista — priznaju prednosti (prvensiva) šfo naslaju za kulturu organizovanjem velikih država; ali isto Tako se priznaje da i male države, kao sto su bile varoši u anfičkoj Grčkoj ili kao šlo su švajcarski kantoni, imaju neke prednosti što ih nemaju velike države. To znači da razvoj države, kad ona povećava svoju feriloriju, znači progres, ali ne apsoluhni progres, jer su njegove prednoshi kompenzovane nezgodama.

Političke partije baš kao ı zadružne skupine gospodarske, naučne, umefničke ifd. jesu prelhodne i podesne socijalne tvorevine za postizavanje izvesnih programskih ciljeva; ali sve fakve skupine dovodi nagon za samoodržanjem, čim se uslale i ojačaju, do foga da svoje vlastite partijske i separalne .ciljeve stave nad opšlekorisne ciljeve zbog kojih su i bile osnovane. Koristi od kooperaltivnih organizacija kompenzuju se, dakle, njihovim egoislčkim inferesima. Znači: i ovde je progres samo relafivan, tj. spojen je sa šletom.