Učitelj

ленивииветинстиревт идр кезгчрерцљу рит ШИРЕ НС НЕ ЗЕН ЕТ ТЕ ПН НИ ЕУ

УЧИТЕЉЕВА ТЕОРИЈА ПРОБЛЕМ НОВЕ ШКОЛЕ

Још стари грчки филозоф, Хераклит, изрекао је мудру мисао: „Рапфа ге!", све тече, све се мења. Мењају се брда и долине, реке мењају свој ток. Мењају се биљке и животиње, мењају се ствари и њихове особине, мења се друштво, а и његова најеминентнија установа —- школа. Хтети зауставити овај ток не само да је немогуће, него значи бити против прогреса, који није ништа друго до низ узастопних промена, које воде од мање савршеног ка више савршеном. На путу ових промена је и „Нова школа“ која треба да буде данас предмет третирања. Али не треба мислити да је „нова школа" потпуно нова. Ништа не може бити у даном моменту потпуно ново. Све ново је само друкчија комбинација старога са можда откривеним елементом. Зато ћемо узалуд тражити границе између нове и старе школе. Већином, елементи нове школе дати су нам у старој школи. Али је ова ипак кажемо нова, јер је однос елемената један према другоме друкчији; друкчија је активност ученика, друкчији је њихов однос према градиву, друкчији је њихов однос према наставнику, а и однос наставника према ђаку. — Ни по времену нова школа није најновија. Још у 16 веку Монтењ говори против тенденције да се само знање гомила у свести учениковој. (Он тражи мање знања, а више суђење. „Наши педанти пљачкају, вели, знање из књига и носе га на врховима усана као што птице носе храну да кљукају своје мале." Васпитач не треба да силом улива знање у уши васпитаника као кроз левак, него да развија његове подобности допуштајући му да сам окуша и огледа ствари, да их бира и разликује, понекад отварајући му пут, а понекад пуштајући да га сам себи крчи.

Жан Жак Русо, филозоф 18 века, тражи развиће ученикових снага и подобности посматрањем и ручном активношћу. „Најбоља књига из које треба да чита и црпи ученик знање јесте природа“. Емил мора да научи један занат. Он учи географију пустивши га самог из густе шуме да нађе себи пут ка кући. За природне науке заинтересиран је посматрањем вештачке патке на вашару, која помоћу извесног механизма плива по води. Тај механизам морао је сам да створи и да пронађе физичке законе који владају тим механизмом. Активна очигледност, као дидактички принцип нове школе, налази код Русоа потпуну примену.

Да поменемо и великог Пестапоција, педагога 18—19 века. И код њега је полазна тачка свега знања посматрање. Цртању је поклањао велику пажњу, сваки је цртао што му се свиђа. У васпитању треба да следимо природи. У човеку су усађени нагони и тенденције које не би смели да угушимо, ако не желимо да изазовемо унутрашњу