Učitelj

Е винима НЕ

неуравнотеженост. Ти нагони, те клице будуће личности развијају се према унутрашњим законима, које треба да упознамо и да се према њима управљамо. Наравно, потребни су услови за развитак тих клица, као што је биљци потребно сунце и влага. Те услове треба да створи школа.

И ако су ти интуитивни педагози одавно осетили недостатак данашње школе и васпитања и неки од њих као Песталоци чинили покушаје за њену корениту промену, њихове мисли у то доба звониле су сувише револуционарно и далеко је било од тога да их педагошки кругови прихвате. Требало је да се изврши дубока друштвена промена,

· да се изазове реална потреба, која ће истиснути на површину племените мисли обдарених педагога и запљуснути као талас широм целог света. У осталом, све друштвене промене и промене друштвених институција врше се под притиском новостворених економских прилика, ма да неки гениални ум много раније наслути те промене. Папин је пронашао парни котао у 17 в., а прва локомотива појављује се у 19 в. Зашто тако касног „Зато што начин производње и размена добара је био такав, да није било реалне потребе од локомотиве.

А које су реалне потребе изазвале нову, активну школу Сигурно не бољшевизам у Русији, као што неки хоће да тврде, јер су је и сами бољшевици примили од других народа, већ исто тако као локомотиву — начин производње и размена добара. И као што су се првој локомотиви људи чудили и сматрали је можда неки као проклетство за човечанство, тако се и данас неки чуде новој школи и сматрају је немогућом, ако не и утопијом.

Но да покушамо да успоставимо везу између нове школе и промене у начину производње.

Свима је нама познато да крајем прошлога века, имамо нагао развитак индустрије, а у вези с тим развијање индустријских центара; пораст варошког становништва на рачун сеоског, као што је то јако изражено у Немачкој. Погледамо ли за неколико деценија уназад, видећемо да иза фабричке производње стоји домаћа и месна производња. На име, у кући су били сабрани сви облици производње; од стрижења оваца, чешљања, гребенања и предења вуне, до прављења одела ткањем и шивењем. Свака је кућа себи правила алатке за обраду земљишта, бринула се, а и данас се неке брину, за кућно осветлење топлењем лоја и предењем фитиља за свећу или гасну лампу. У читавој овој кућној производњи учешће појединих чланова породице није заостајало. Свако је морао нешто да уради, нешто да произведе. Васпитно дејство пак оваког рада нико не може да порече. Поред тога што се развија свест о личној одговорности, о томе да свако треба нешто да произведе на овом свету да би био достојан