Učitelj

народности, те својом Отаџбином учинити целу земаљску куглу. Јер посве је позната истина да и народи постају и нестају, једни друге смењују као све другу у свету.

1) Напомена. Уосталом за саму једнострану педагошку теорију о ултранационалном васпитању, ништа се боље не може рећи од онога што је Н. Берђајев, у спису Хришћанство и класна борба, критикујући Марксову теорију, рекао за друштво и класе, само ако тамо имена друштво и класе заменимо именима заједница и нација:

„Човек је по Марксу само потчињена функција класе (читај: народа), човек је класно (читај: национално) створење до крајње своје судбине, до најинтимнијег свога духовног искуства и увек остаје класно (национално) створење у своме схватању и стваралаштву... крајњи логички номинализам према друштву (заједници)... Кад би стварно постојале само класе (нације), онда би класна (национална) борба ишла ка коначном распадању,... никакву целину а нарочито никакав смисао и разум за ову целину није могуће замислити као резултат слагања разнородних делова. Смисао ги разум целине (заједнице) мора се уздићи над разнородним деловима (нацијама). То значи да је друштво већа стварност него класа (нација), ма да се овим ниуколико не одриче ни стварност класа (народности). ..Постоји и сама патологија борбе класа (нација) са њиховом суровошћу, неправичношћу и класним (националним) изопачењем истине... Класа (нација) је највише јединство и целина и за друштео и за личност: Личност добија све своје биће и сав садржај овога живота од класе (народности). ..Тако марксизам (фашизам, национал-социализам) неприродно спаја номинализам и атомизам са универзализмом. Утврђује се суверена стварност класе (народности), која потом мора да пређе у универзалну стварност социјалног колектива... Класа (нација) као целина која претходи деловима и одређује живот делова, као јединство, као праствар, постоји само у мислима а не иу бићу... Добри, паметни и племенити бивају само људи; а не класе (нације). И они су добри само зато што прелазе границе своје класе (нације) и савлађују класну (националну) ограниченост. Све_су класе (нације) рђаве, свака је класна (национална) психологија-грешна,-она је супротна браству људи. А најстрашније је од свега, када ослаби осећање греха класне (националне) ограничености и класне (националне) користи. Свака класна (национална) учауреност је-зло-и с њом- се ваља духовно борити. ..„Маркс (Мусолини, Хитлер) је не само уочио жестоку борбу класа (нација), испуњену злобом и мржњом, већ се обрадовао чињеници те зле борбе, он је уочио у њој више добро, јер она поуздано води победи класе (нације) — месије. Она собом носи победу логоса. Кроз ту борбу класа (нација) — месија рационализује светски живот. Материализам, атомизам и номинализам Марксов (Мусолинијев, Хитлеров) ишчезавају и открива се друга његова страна —- идеалистичка, панлогистичка, моралистичка и религиозно-митска. Марксова (Младеновићева) концелција класа (народности) носи само научну одећу, али је на њу имала пресудан утицај аксиолошка идеја класе (нације) месије... Идеја мирне сарадње и солидарности класа (нација) изгледа као лепа утопија... Свака класна (национална) психологија окива унутрашњег духовног човека, и парализује хришћанску савест и зато је ова осуђује.“ Она „никако није психологија месије и ослободиоца човечанства, већ психологија несрећа и понижења, које теже за компензацијом. Спенсер је негде рекао да је немогуће од оловних инстинката створити златно владање... Класни (национални) антагонизам и класне (националне) борбе отровали су људске душе страшним отровима: завишћу, мржњом и злобом.. Лоренц Штајн сматра да друштво има природну тенденцију за стварањем неједнакости, да је кастински (национални) строј био победа друштва над државом и да је у старим друштвима (новим нацијама) баш друштво (национализам), а не држава, угњетавало личност. Зато по њему држава стоји изнад класа (народности),