Učitelj

ди --_ __-_-__-__--_.______________-________- 109

школа, већ „Дом слободног детета“, у коме се не мора говорити о наставном плану, већ о плану живота". „То мора бити мала педагошка заједница, која се састоји од деце, руководилаца и родитеља. Дом слободног детета мора бити не само место учења, но и место живота, мора бити радионица... мора бити мала привредна јединица, мала радна асоцијација". Ово растварање школе у животу необично је карактеристично за сав циклус идеја датога правца, који садржи основну мисао педагошке утопије.

Бранисци „слободног васпитања“ критикују савремену школу за то, што она'„дресира децу у циљу прилагођавања постојећем друштвеном режиму"... Ми ћемо доцније видети како се развио овај мотив у совјетској педагогици. Али за групу „Слободно васпитање" на првом плану су стајали педагошки а не социјални мотиви, тачније речено: правилно васпитање, како га схвата дати правац, јесте нужна база за социјално преуређење. И. Н. Горбунов-Посадов писао је на једном месту ово: „школа која је постала братска заједница с децом нових учитеља-пријатеља њиховог детињства, место дечјег рада и стваралаштва, постаће нови ступањ за царство братства старијих и мла-

ђих". „Прави кључ за чврсту реорганизацију друштвеног строја на новим начелима, читамо у Венцеља — јесте слободно васпитање и образовање све деце без изузетка". „Само уколико школа у својој

организацији отеловљује идеалну структуру друштвеног живота, утолико она васпитава у својим питомцима претставнике правог друштвеног живота“, пише Венцељ на другом месту.

У овој педагошкој утопији њен аутор даје велико место дечјем продуктивном раду: ценећи високо радно начело, он хоће да оно не буде само методички принцип, наставни предмет, већ да буде слично раду у животу, тј. да израсте из реалних потреба и да има производни карактер. У једном чланку Венцељ пише следеће: „у школи будућности продуктиван рад је основно и главно дело. Дечји продуктивни физички рад је стварно савршена нова реч у педагогици и његово остварење у што ширим размерама позвано је да изведе читав радикални преврат у целокупној области васпитања и образовања. Не треба преносити радионице у школе, читамо у том чланку, већ школу треба пренети у радионице. Међутим, продуктиван рад не треба схватити у економском смислу, али он обухвата те облике рада који су везани са задовољавањем природних нормалних потреба“. Кистјаковскаја, у поменутом чланку о Дому слободног детета, меланхолично примећује да „све што је било постигнуто у смислу уједињења дечјег умног и физичког рада, није било уједињено на основи продуктивног рада, о коме се у почетку маштало". Неопходно је да се подвуку херојски покушаји читавог низа наставника који су створили експерименталне школе за проверавање и удубљивање радног принципа. Поменућемо