Učitelj

два интересантна пскушаја, о којима се може наћи података на страницама часописа „Слободно васпитање". Први покушај, почет је од Е. Фортунатове, Л. Шлегера и А. Фортунатова (види чланак „Из огледа једне есперименталне школе" „Слободно васпитање“ 1910—11 и 1914—15), био је интересантан као „проверавање принципа стваралачке очигледности и раднога начела". Сама школа била је основана 1909 као педагошка лабораторија. Други оглед је извршила г-ђа Кондакова, чија је школа живела свега годину дана (извештај о њој такође види у часопису „Слободно васпитање“).

8 7. Како су стајала питања духовног васпитања у систему идеја слободног васпитања: Овде је врло важно да се помене о оним Толстојевим погледима, које је он имао последњих година. Док је у периоду Јаснопољанских експеримената Л. Толстој био за принцип целокупне, безграничне слободе, после дсживелог духовног прелома питања моралног и религиозног поретка одређују читаво његово схватање света, па се то одзива и на његовим педагошком погледима. Толстој истиче у основи васпитања принцип служења Добру и самоусавршавање. Непосредно пред смрт он је о томе казао своју реч на страницама „Слободног васпитања“; тамо су наведени изваци из његових дела и писама, који се тичу васпитних питања. У свима овим одломцима Толстој одређено и ватрено ступа у заштиту религиозне педагогике, тј. у заштиту њеног религиозног заснивања и прожимања религиозним начелима основа целокупног школског и васпитног рада. Разуме се, да су Толстојеве присталице ишле за њим, али у групи сарадника „Слободног васпитања" постојао је и други правац, чији је најјаснији претставник био Венцељ.

(Основна мисао новог схватања педагошких питања у Толстоја може да се изрази следећим речима: „у темељ васпитања мора да се постави религиозно схватање живота". „Задатак васпитања је, примећује на једном месту Толстој, не у томе да васпитава децу за садашњицу, већ за будућност, за што је могуће боље стање људскога рода". Зато је нарочито важно у васпитању развијати духовна сила дететове, ослобођавајући га од свега површног и условног: „све ва-

спитање је везано са сугерирањем добра". Као што видимо, Толстој.

отступа од принципа апсолутне слободе и захтева да се сав васпитни рад потчини вишим религиозним принципима. Ту Толстој исказује једну другу своју мисао: „да би васпитање било успешно, потребно је да васпитачи не престају да васпитавају себе. Васпитање је сложен и тежак посао само дотле, док ми хоћемо; не васпитавајући себе, да васпитавамо своју децу или неког другог а кад се ово схвати, онда се укида само питање о васпитању и остаје само питање живота: како сам треба да живим". За „Слободно васпитање“ Толстој је написао нарочити чланак „О васпитању“ (,„Слоб. васп,.'1909—10, Хо 2),