Učitelj

69

4. — У ово време Масарикова научна испитивања скренула су на себе пажњу учених европских кругова, да је нужно било наћи за његова „тражења“ термин-номенклатуру. Један бечки часопис наззао их је реализмом; назив се накалемио, јер правилно одређује карактер Масариковог правца између Сциле — крајне осећајности и Харибде крајње разумности. „Кога морамо више волети, Паскала или Јума“ пита Масарик у предавању о Паскалу. И одговара: „Ја понекад волим једног, понекад другог. Наш је живот такав, да наша душа понекад запламти и тежи у надземаљске висине, понекад је радује свакодневни живот и у њему она налази смирење; не претставља ли филозофија, која је основана пола у духу Паскала, пола у духу Јума, то душевно расположење које би задовољило како душу, тако и разум: У овоме се садржи програм Масариковог реализма. Постоји француски реализам, који гради обичан земаљски живот према вештачким прописима (његови су обрасци Флобер и Емил Зола), постоји тако исто и руски реализам (од Гогоља до Горкога), који се одликује јаком вером у бесконачну истину, али нема довољно снаге да је открије, гамиже у шљаму прљаве стварности, указујући да и тамо постоје трагови залуталих идеала. Масариков реализам се садржи у тежњи да треба изгладити разлике између реализама западног и источног, између вере у стваралаштво разума и вере у снагу инстинкта, коме се човек потчињава.

5. — Биће умесно да се овде нацрта околност, у којој је имао да ради и професира Масарик. Поред Масариковог реализма, који је постајао као филозофски систем, на чешко друштво је више утицао позитивизам, у чијем су духу писали филозофи Крејчи, Дртина, Чада и у чијем је духу мислило готово свеколико прогресивно чешко друштво. МИ поред свега сродства између реализма и позитивизма, пози– тивизам као филозофски систем, као филозофско учење био је схватљивији и приступачнији широким слојевима чешке интелигенције, него: оригиналне и самосвојне филозофске Масарикове конструкције. И по-– ред Масарикове критике, често врло оштре, против позитивизма и поред филозофске несагласности с Масариком напредни кругови чешке интелигенције не само да су му саосећали, већ су га у тешким тренуцима подржавали читавим својим снагама. Али није био такав: став званичних универзитетских кругова према Масарику, он је био непријатељски и поред све љубави слушалаца према Масарику. Јер Масарик није био присталица немачке филозофије, јер се он ослањао на енглеске и француске филозофе. Читав низ оптужби и жалби стално су слате против Масарика у Беч, у министарство, од стране његових реакционарних противника. Њега су оптуживали час за русофилство, час за верску нетрпљивост, час напослетку за проповедање самоубиства!! Колико су се непријатељски према њему понашали званични