Učitelj

кругови, може се видети из тога, што је он био потврђен за ванредног професора тек 1898 год., тј. после 16 година од доласка на универзитет у Прагу, место после 3 године.

Гоњења против Масарика нарочито су се појачала у годинама борбе за оригиналност манускрипта Кгајоме Рмиг и Тејепа Нога (тако се зову градови у којима су нађени манускрипти). Оригинална је историја ове борбе. До краја прошлог столећа, као што је познато, многе ствари, које су се сматрале за неотуђиву својину славне чешке историје, оснивале су се на низу старих рукописа. Ови рукописи били су скупи и од вредности за Чехе прошлога века, јер су говорили о историској прошлости чешкога народа, о његовом херојском животу у периоду пре хуситства. Они су били скупоцени и за оне, који су стварали „прошлост' чешког народа — славну и лепу. Јер они су ласкали националном самољубљу, задовољавајући националну охолост. Међутим, поменути рукописи, како се испоставило после научно-историских испитивања, били су лажни. Они су били вешто састављени и написани старинским чешким језиком од Вацлава Ханке. Патриота-фанатик, плаћајући данак романтизму свога времена, Вацлав Ханка је исфабриковао рукописе који у херојским тоновима описују рани период живота "чешкога народа и сакрио их у Кгајоме Рушг и Тејепа Нога, градовима где се претпостављало, да су била некад места старочешке културе. У ове рукописе и оно што су они описивали, нимало се није колебао да поверује васколики чешки народ. Поверовао је и чврсто усвојио, како то одговара његовим потајним жељама и његовој тежњи да има романтичку прошлост. — Истина, од самог почетка међу чешким и немачким научницима било је њих неколико који су посумњали у оригиналност ових рукописа. Али они су били у мањини и њихов глас се није слушао, није хтео да га саслуша чешки народ. — Масарик је одлучно иступио против ових рукописа, одричући им историску сигурност. Он је нагласио да се наша сазнања у области старе чешке историје ослањају на чињенице, које су измислили патриоти, да су их ови потурили народу у циљу да украсе његову просту историју јасним бојама. Масарик, стојећи на челу оних који су посумњали у оригиналност рукописа, први је почео јавни напад и другима ставио на расположење за борбу свој часопис Атенеум. Својим научним доказима против истинитости ових рукописа, он је потстакао на борбу и друге стручњаке. И поред отпора грубих и необразованих противника, Масарик је добио битку против „Рукописа,' уз помоћ читавог низа научника, нарочито ученог филолога Хебауера. После тешких судара, за чије су време „Масарик и његови пријатељи доста препатили, дошла је победа са свима својим пријатним последицама, јер се показало да Чешка има доста смелих људи, који одлучно ступају у борбу за истину и које не може савладати чак и таква сила, као што је саблажњива вера васко-