Učitelj

високо и пуно разумевање), а „основа, на којој заједница почива, налази се у љубави... у осећању опште повезаности у свету, оног општег бескрајног деловања које се преживљује као религиозно осећање које се назива богом"... Може ли се једна личност слободно потчинити једној заједници, ако не располаже моралном аутономијомг Није ли свака виша љубав од породичне и сваке друге која се заснива на осећању непосредне везе заснована на разумевању опште повезаности“ А шта може да учини за одлучивање ступања у заједницу „опште бескрајно деловање... религиозно осећање које се назива богом: И какав значај то „деловање“ може имати за одредбу појма „васпитна наставаг"...

Доиста „после овога одговор на постављено питање (кад ће настава бити васпитна) нити је тежак нити може бити двосмислен“, већ на основи таквих поставака сваки разуман и разумљив одговор постаје немогућ и сваки на таквој основи дати одговор мора се показати бесмислен. Па када је таква основа, када се настави поставља такав васпитни задатак и када су јој такве одредбе, да видимо каква је.

2. Методологија наставног извођења

Писац Опште педагогике налази да постоји неспоразум код дилеме: једна или више добрих метода. Он тај неспоразум хоће да отклони одбацујући Хербартово погрешно схватање, по коме се „душевни живот заснива на механизму претстава“". Међутим, по разумевању писца, нешто је лакши случај код Песталоција:

„Мако модерна педагогика:) одаје пуно признање Песталоцијевом схватању суштине душевног живота, она ипак одбацује могућност једне једине методе од опште важности, Неспоразум, по нашем мишљењу, потиче пре свега из различитог схватања односа између методе и наставног градива, од кога се метода не може одвојити“ (536). Па даље у истом смислу писац наставља: да је „метода везана и за ученичку индивидуалност. Најзад сви педагози и наставници не схватају подједвако наставно градиво и његов смисао, нити подједнако познају ученичке духовне способности... У колико су код неке методе наведена три чиниоца у већој и потпунијој сагласности, утолико ће њен утицај и вредност бити већи... Логички се не може спорити да савршена сагласност, независно од броја случајева код којих би је требало постићи, може бити само једна за сваки од њих. Кад се у овом смислу схвати Песталоцијево тврђење да нема „две добре наставне методе" него да је „само једна добра, а то је она која савршено почива на вечним природним заковима' — онда је оно не само на свом месту него и сасвим модерно"... (537).

Пре него зађемо дубље у разлагања, да учинимо неке примедбе на Младеновићева нахођења. Он и овде брка ствари, кад критикује Хербарта уместо његове присталице Цилер-Рајнове школе, који су уистини погрешно разумели, управо сасвим изопачили истинити значај „формалних ступњева“, о којима Херберт учи као о степенима процеса

') Која и где; Свакојако ова о којој је овде реч!