Učitelj
158
РУСКА ПЕДАГОГИКА У ХХ ВЕКУ
5 8. — С. Т. Шацки и његова група. — Педагошка активност С. Шацког. и групе која је њему блиска, условно може да се подели на два периода — период пре и период после 1917 год. У суштини нарочита разлика између оба периода не постоји, али после револуције Шацки постаје врло близак владајућим круговима, а у 1924 год. чак је ушао у комунистичку. партију. Не може се сумњати да је то он учинио свесно и искрено. Ова чињеница и дели један период педагошке активности Шацкога од другог, јер други период у целини припада „совјетској“ педагогици. Овде ћемо додирнути оба периода, уколико је то потребно да бисмо окарактерисали опште његове погледе, о чему ће бити још речи кад будемо излагали совјетску педагогику. Заједно са Шацким и спајамо у малу групу и она лица, која иако се с њим у педагошким тражењима потпуно не слажу, ипак се њему близу примичу. Ту имам у виду А. И. Зеленка, његову жену А. И. Зеленко, Л. И. Шлегера и друге.
У часопису „Народни учитељ“ (1928, ХИП), Шацки сам излаже свој педагошки пут!) и ми ћемо се у нашем излагању држати ове аутобиографије. У 1905 год. у Москви основано је друштво „Сетлемент' у циљу да развија дечје колоније и клубове по америчком типу. Ватрени и даровити пропагатор овога рада био је Зеленко, инжињер по образовању, али педагог по позиву. Шацки је 1905 отворио недалеко од Москве дечју радну колонију, у којој су се формирали његови први педагошки погледи. У сваком случају Шацки истиче већ тада основну идеју, наиме: задатак педагогике је у томе, да помогне децу да нађу сама себе, да помогне децу у њиховом животу. Према самом типу рада, према материјалу с којим је он радио, Шацки је стајао изван школе, али за то време он је имао могућности да реално проосећа велике педагошке могућности које се налазе у таквом типу рада какав је он изводио. Идуће године, захваљујући једној обилној добротворци, Шацки добија могућност да организује праву дечју задругу (заједницу). У књизи „Чио живот“ описани су ови огледи Шацкога необично јасно и одушевљено. Не: будући педагог по образовању, Шацки се заносио својим радом и идејом радне дечје задруге. Социјално-педагошке перспективе које су се пред њим откривале и успешни резултати рада који су се показали на деци, обратили се на Шацкога општу пажњу. Од тога времена руски наставници свуда су с великом пажњом и интересовањем пратили све оно, што је радио Шацки. Његов: несумњиви педагошки таленат и нови веспитни путеви изазвали су опште интересовање за њега, иако се не мали део наставника понашао врло
') Тако исто види и његову књигу „Године тражења".