Učitelj

сваних програма и обавезних методичких новина необично је поучна и за оне изван Русије, али овде није место за излагање те историје. Међутим треба нагласити, да су за „чувене странце" свуда у крупним центрима биле створене узорите школе, које су материјално дивно снабдевене, имале боље наставнике и слободу у педагошкој иницијативи. Разуме се, да они који допутују у совјетску Русију не знајући руски језик и налазећи се под контролом специјалних совјетских чичерона, лако могу бити обманути, али они који се користе материјалом из опште совјетске и специјалне школско-педагошке штампе, они могу категорички тврдити да у својој унутрашњости и спољашности руска школа никада није била у тежем положају него што је сада.

Али и поред све тежине угњетавања, које се окомило на руску школу за време совјетске власти, педагошко стваралаштво није ишчезло. У сферу педагошког стваралаштва револуција је донела слободу, али само за ону групу, која је била везана с влашћу и која је одређивала курс педагошке политике; у овом делу постоји несумњива органска наследност између дореволуционарне и револуционарне педагогике. (Око главних вођа доста брзо се формирала група младих педагога и тако се створио велики и оригиналан правац совјетске педагогике. Овај правац врло често просто понавља идеје, које су биле штампане на страницама књига још пре револуције, нарочито на страницама часописа „Слободно васпитање“, али главни акцент потчињавања школе циљевима комунистичког изграђивања оштро разликује нову од раније епохе. На први план дошли су они, који су улазили у комунистичку странку или су јој били блиски. Истина, остала је и мања група нестраначких педагога, који су стајали на принципу сарадње са владајућим круговима-у име интереса руске просвете, али велики део педагога морао је да заћути и врло ретко се јављао у штампи. У руској емиграцији, и поред тешких услова за живот, педагошка мисао није занемарена. Дуго је излазио часопис „Руска школа за границом“ који је био организован 1923. Педагошки биро руске школе одржао је за то време 5 педагошких конгреса, а сада излази „Руска школа“ у Прагу. У емиграцији појавила су се два теориска правца: 1) идеалистички, који претставља проф. С. Ј. Хесен и 2) религиозни, који претставља аутор овога списа. О основима ова два правца биће речи доцније.

8 10. — Обратимо се изучавању совјетске педагогике. , Преглед велике литературе, која је изашла за 15 година, врло је тешко извести. Неку помоћ указује рад истакнутог претставника совјетске педагогике А. П. Пинкевича „Совјетска педагогика за десет година, 1917—1927 (2-то издање 1927 год.). По признању аутора ове брошуре „изучавање совјетске теорије педагошког процеса тек почиње"... Тек „постоје само елементи систематског система совјетско-марксистичке и комунистичке