Učitelj

педагогике."' Супротно писцу, ми смо мишљења да је „систем“ совјетске педагогике већ јасно изражен и да су његови теориски основи тако исто већ обележени. Зато није превремено дати оцену претенциозних конструкција којима је испуњена совјетска педагогика. При њеном излагању ми нећемо посебно следовати за еволуцијом погледа појединих аутора (на пр. Крупске, Блонскога, Шацкога и др.), већ ћемо покушати, уколико је то могуће, да дамо завршно и систематско откриће совјетске педогогике.

Прва заједничка црта у совјетској педагогици је њена необична жеђ за све „последње речи“, речи које тек што су се чуле у наукама, а везане су с педагогиком. Рефлексологија и бихевиоризам добили су у совјетској педагогици тако дивну примену и дуго су време имали велики успех,:) који се не може одмах објаснити, нарочито се не може објаснити ранијом епохом руске психологије и кад се с њом упореди онда пре треба говорити о правом декадансу. Далтон план и Пројект метода тако исто су необично брзо добили признање у совјетској педагогици. Разуме се, из новије науке се одабира само оно, што у неком степену одговара општим принципима совјетске филозофије (тј. дијалектичком материјализму). Али ужурбаност у усвајању и пропагирању таквих идеја претставља несумњиво и нешто више, претставља жељу да се совјетска филозофема истакне као филозофема која најбоље одговара строгој науци. Совјетски филозофи и педагози страсно верују у комунизам, живе њиме и не дозвољавају да се и најмање критикује. Идеја комунистичке реорганизације друштва је за њих апсолутна истина, о којој није дозвољено ни да се пита. С наивним и грубим фанатазмом они одбацују то питање, слепо верујући у своју истину и само тражећи њено свеколико откриће: то су схоластичари у рђавом смислу те речи. По њима је, разуме се, совјетска педагогика само анцила (слушкиња) комунистичке теологије и у овој оригиналној религиозној структури њихова стваралаштва и налази се објашњење многих црта совјетске педагогике. Али будући психолошки систем „теологије,“ совјетска филозофија се боји да призна религиозни карактер својих тврБења, јер узет историски, комунизам је везан борбом против свих апсолутних начела. Отуда та дубока потреба да се у науци тражи лодржавање и заснивање, иако у суштини совјетска филозофија себе сматра за наднаучну. Ослободити се од класних предрасуда могућно је, по мишљењу совјетских мислилаца, само онда ако се вежемо с надкласном комунистичком идеологијом.

Све ове црте продиру у саму замисао совјетске педагогике и дају јој карактер „гледишта на свет' — филозофски. Ја не знам како се

5 У последње време совјетска филозофија је оштро устала против теорије „средина“, против рефлексологије.

ата,

ће