Učitelj

ни ннинннииииниининиши 200

Од педагога првога правца који донекле и сада пишу у совјетској Русији, помињемо само проф. М. М. Рубинштајна. Припадајући правцу новијег филозофског идеализма,') без тачнијег и јаснијег одређења погледа на свет (уколико се може судити по радовима који су нам познати), Рубинштајн се још пре револуције истакао својом књигом „Педагошка психологија у вези с општом педагогиком“. Ово је једна од бољих руских књига из опште педагогике и одликује се свежином градива, јасноћом излагања и принципијелним оријентирањем педагогике на филозофији вредности. У читавом низу радова у периодима пре и после револуције (О естетичком васпитању, О религиозном васпитању, Друштвено или породично васпитање, Психологија учитеља, Комплексно предавање и радна школа, и друге), у новим издањима своје Педагошке психологије (последње изашло. 1928 г. у Москви), Рубинштајн остаје веран принципима педагошког идеализма. За теориску педагогику његова различита тврђења немају, међутим, врло велику вредност зато, што се Рубинштајн врло опште и неодређено свуда изражава, не развијајући опште идеје. Много већу вредност претстављају радови проф. С. Ј. Хесена, који такође живи у емиграцији (сада у Варшави). У низу његових радова принципијелни значај има његов велики и главни рад „Основе педагогике“.) Ту се принципи педагошког идеализма формулишу јасније и одређеније. По своме филозофском правцу Хесен је везан с Рикертом, у духу чијих је идеја написан први Хесенов филозофски рад, који је на себе обратио пажњу и стварно претставља највећу вредност. Овај рад под насловом: „Гле тптамаџеНе Каизајна!" написан је само на немачком и никад се није појавио на руском језику. У духу идеја трансцендентализма, обогаћеног тако званим дијалектичким („хетеролошким"') методом, биле су написане „Основе педагогике", које претстављају оглед примењене филозофије. Хесен је после тога написао низ интересантних и истакнутих филозофских студија, а тако исто и низ чланака од вредности, који су посвећени проблемима правног социјализма. Доцније Хесеново филозофско стваралаштво испољило је велику ширину и еластичност, као и способност за широку синтезу, али је и замаглило првобитну тачност његовог трансцендентализма. Уколико се може судити, по Хесеновим радовима, хетеролошки метод је његова филозофска карактеристика, а не његова посебна постројења.

Хесенов систем педагогике везан је са следећим главним иде-

јама: 1) Ступњеви васпитног утицаја морају се ослањати на ступњеве

') Тежак утисак остављају на читаоца новији радови проф. Рубинштајна, у којима он покушава да докаже како није присталица метафизичког идеализма, већ присталица нормативног идеализма (види књигу „Психологија учитеља", М. 1927).

2) На српски с П издања превео М. Р. Мајсторовић. Пр.