Učitelj

„Метните две трешње у тањир!" „Додајте још 1!" „Колико је свега трешања у тањируг' Ваља пазити да деца овај кружић, „трешњу" додају увек с десне стране. „Постави три чоколаде на тањир!" „Додај још 1!" „Колико их је сада“ — Код ових радњи треба да се поведе рачуна о дечјој жељи да буду саморадна. Зато ће се вођење овога посла пренети од учитеља на једнога ђака, а учитељ —- велики друг њихов — сешће у клупу заједно са својим малим друговима, обично на место онога ђака, који га је заменио па ће и он радити исто као и његови мали другови: постављаће кружиће, додавати их и јављати се, да каже колико је свега, устајаће и говорити гласно, да га чују сви

његови мали другови. Тако ће охрабрити и најплашљивијега и створити од њега вољна сарадника.

Иза овога доћи ће на ред игра „продавања и куповања"“. У ту сврху ученици су већ раније умесили од иловаче шљиве, јабуке, крушке, чоколаду, переце итд. Испред клупа поставиће се сто или клупа, покрити хартијом, на њу ће се наместити гомилице шљива, јабука и сл. све по један динар. Сви би хтели да буду пиљари или трговци. За час се направи неред. Наједан пут неко викну: „Да бројимо!“ и одмах се успостави мир и приступи бројању. Ученици стадоше изван клупа, око клупа, тако да се сви могу видети и бројање поче. Броји се показивањем, или, ако деца још нису сасвим увежбала ову тежу форму бројева, броји једно од способније деце идући и показујући од једнога до другога а остала деца раде то исто са својих места показујући руком. Кад се изброје сви ученици, онда се наставља: „У десетој башти, Много воћа расте....... “. Тако се нађе без свађе онај који ће бити „трговац“. Деца су још у претшколско време научила на овај начин игре, упражњавали га и у досадањем току школовања, па им то не чини никаквих тешкоћа, већ радост. Али ако случајно не могу бројати у оном обиму колики је њихов број, онда се може сваки пут узети по један ред ђака како седе у клупама. Уколико се напредује у бројању утолико ће се и обим бројања ширити.

Дућан је отворен. „Трговац" је одредио једнога друга који ће пазити на ред. И „трговање" почиње. Прилазе деца — купци — по реду како одреди редар, а он одређује обично из оне групе ученика којој и он сам припада. Ако ко не слуша редара, томе се не допушта да пазари. Упућује се на место, Прилази Влада па каже: „За динар шљива"! Редар га упозорава, да није зажелео „трговцу“ „Добар дан“ и да није рекао „молим“. За то га шаље на крај реда. Долази друго дете. „Молим за динар шљива!“ Добије. „Молим за динар чоколаде!" Дајему се и то. Сада се одређује колико то стоји. Дете полаже на сто

11 , . , „пред „трговца новац, како је то уобичајено с лева на десно. Лепо се

" . захвали „трговцу, поздрави га и одлази. На Његово место долази

други, за овим трећи, и тако редом. Пазари се у обиму броја четири.