Učitelj

коправност учитељица и учитеља и наглашавајући потребу високошколског образовања жене. Јамбришакова беше наша прва учитељица са вишом спремом, јер је у времену од 1871—1874 апсолвирала гласовити за онда Руезом „Редадод" у Бечу на позив самог ОИеза а као прва жена уопште. Проф. Демарин подаје нам кратку биографију Јамбришакове, приказује њен педагошко-књижевни рад због кога је била изабрана за правог, а доцније и почасног члана Хрв. педагошкокњижевног збора, њен остали књижевни и публицистички рад, сарадњу са Иваном Филиповићем у учитељској организацији и учитељским установама, њен рад на хуманом пољу и у женском покрету, а на крају личи њу као учитељицу и васпитачицу небројених женских генерација. Расправа проф. Демарина леп је прилог за историју нашег школства и културе уопште. Ф. Маслић (Праг)

2) СТРАНА КЊИЖЕВНОСТ

L'ENSEIGNEMENT PRIMAIRE EN TCHECOSLOVAOUIE (Osnovna пазауа и Сећозјомаској. Ргад 1937, 5. 24, сепа 2

Приликом овогодишњег Интернационалног педагошког конгреса у Паризу, на којем је Чехословачка и иначе била много боље заступљена него на пр. ми, издао је Савез чсл. учитељства ову француску брошурицу. Брошура има пре свега значај пропагандни и оријентацијски тј. има да странцу пружи кратак преглед о садањем стању основне наставе у ЧСР. После уводног разматрања о чехословачкој педагошкој мисли приказана је укратко организација чел. школства свију ступњева, од основне школе до универзитета. Засебна глава посвећена је проблему учитељског образовања, а засебна школској реформи. У закључној капитоли „Цифре говоре“ дат је статистички преглед развоја чсл. основног школства од Ослобођења (1918 год.) па на овамо. На крају је преглед енглеске, француске, немачке и шпанске литературе о чел. школству. Једном речју: добар пример како треба искористити приредбе интернационалног карактера за пропаганду своје сопствене земље, али да одмах додамо: за пропаганду истиниту и поштену (што није увек случај, о чему нам довољно доказа пружа прошлост, даља и ближа, и садашњица).

Јап Мацег: РЕЏУОРСЕ К РЕРЕАУЕ МА ZKOUŠKU UČITELSKE ZPUSOBILOSTI PROŠKOLY OBECNE (Savetnik za pripremanje za učiteliski praktički ispit za osnovne škole). Prag 1937. Izdanje „Dčdictvi Komenskeho“, knjiga br. 378, str. 22, cena Kč 4,50.

Готово општа мана свију наших средњих и стручних (па, дакле, и учитељских) школа јесте, што своје ученике у довољној мери не упућују у то како ваља студирати, не дају им практична упутства о тзв. „техници душевног рада", већ настоје само да ђак савлада прописано градиво. Последица тога је да апсолвенти једних и других школа доцније у животу не знају како треба да студирају, било то на универзитету и другим високим школама, било кад се спремају за неки испит у својој струци. Обично се лута, нерационално се троши време и напор итд. Многи универзитети зато издају штампана упутства за почетнике о високошколском студију или за њих приређују нарочите курсеве, а с друге стране ниче читава литература у виду тзв. „саветника“, „упутстава“, „приручника“, или како се све већ не зову, за поједине испите. Ствар у основи добра. Само што поједини аутори у том свом настојању помоћи кандидату који је пред испитом иду сувише далеко, па ти њихови „саветници“ личе на неку збирку свих могућих рецепата, почев од тога како се пишу пријаве за испит и где се лепи таксена марка, па све тамо до тога како се саставља молба, рецимо за сталност (кад је реч о учитељском