Učitelj

о зтетелиинлививватл ла ененаинанииенетииниел верен тотеиираииттишитееанитирресетса 0)

сује их и живот. Тако на купопродаји могу се обрадити све четири врсте рачуна.

Наш Закон о народним школама 6-ом 44-им захтева радну наставу тј. концентрацију наставе и активно учешће ученика у настави. Министарство просвете издало је године 1935 тумачење овог расписа, које смо напред дословно изнели и тиме је образложено и протумачено да настава има да се руководи активним учешћем ученика. Настава мора бити радна и мора се примењивати принцип концентрације, тј. да се сви предмети везују међусобно. То се у главном чини из три разлога:.1) психолошког; 2) етичког и 3) социјалног. Наша душа тежи ка јединству. То је нама урођено. Ту не можемо да се питамо „како и зашто“. Дакле, наш дух тежи ка јединству, а комплексни принцип иде за тим да продуби то јединство на корист одржања наше егзистенције и на корист одржања друштвене заједнице. ;

Из психологије памћења зна се, да један утисак везан са много утисака лако се не заборави. Тако исто лакше се репродукује једна претстава, ако је у вези са много других претстава. Одмотавање резидуа (то су трагови на кори можданој од утиска) по психологији памћења лакше је, јер је утисак везан са више асоцијативних влакана, те је у толико утисак уједно и трајнији и лакше се репродуцира. Исто тако са етичкога становишта потребно је јединство. Ако једна особа ради једног момента на један начин, а другога момента код истих факата друкчије, онда је то некарактерна личност. Наша урођена особина душе да тежимо ка јединству појачава се применом комплексног принципа и онда не само да ми лакше и пријатније задржавамо утиске, него и етички се исправно понашамо. Примена комплексног принципа у настави иде на корист душевног психолошког јединства и на корист етичког понашања личности. Дакле, примена принципа комплекса то је потреба духа и појединачне индивидуалне егзистенције, а потребна је и за одржање друштвене и националне егзистенције. Јер личност која је изграђена тачно по принципу комплекса има чвршће јединство, а када постоји јединство, онда се не може судити различито у истим приликама. Овај принцип долази од Немаца. Први је Хербарт истакао принцип концентрације у настави, тј. да се сви предмети концентришу око историје и веронауке. То су предмети који развијају култ и емоционалност једнога бића. Иначе у Немачкој овај принцип зове се принцип укупне наставе. Дакле, првобитно овај принцип потиче од Хербарта, само што га је он схватио у много ограниченијем смислу. После се наводило да овај принцип долази од Бертолда—Ото-а, директора приватне школе у Берлину. Он се залагао за принцип концентрације. Код њега су били часови разговора о ономе што су деца чула и видела и то 3 до 4 часа седмично. Његово схватање принципа концентрације нема