Učitelj

рурд нннн___________________------ =

них савезних држава према Федералној влади УСА — све то кочило је и спречавало да се развије јединствена филозофија народне просвете и да се створи хомоген васпитни систем. Предалеко би нас одвело, кад бисмо хтели да пратимо у историји УСА, како су та три елемента разорно дејствовала. МИ данас они су повод бројним смутњима и неједнакостима, као што често видимо скоро на свим подручјима државне администрације. Једна од наших филозофија васпитања тврди да је циљ целокупног васпитања развијање индивидуалне личности. Друга опет вели да је прави задатак васпитања у томе да младеж приправи за живот, да млађим генерацијама преда културно наслеђе и да их "научи главним принципима и најважнијем сазнању. Трећа филозофија васпитања проглашава за коначан циљ васпитања да деца науче критички мислити, да умеју формулисати истините судове и да се увежбају у објективном оцењивању. Има неких појединаца који тврде да васпитање треба људима да пружи што шире културне основе, а има опет других који заступају гледиште да се опште културно васпитање "треба да сведе на најмању меру, а да је главна мисија васпитања дати школовање скроз практичног карактера. Свака од тих филозофија васпитања има своје страсне присталице који већ унапред („a рпоп“) критикују сва противна или друкчија мишљења.

Кад већ не постоји јединство ни у тим општим погледима на за_датак васпитања, какво чудо да нема јединствености ни у мишљењима о социјалним вредностима које треба да се стварају васпитањем, сем ако можда изузмемо неколике неодређене апстракције, као: „јачање демократске форме владавине,“ „васпитање грађана, послушних зако-нима,“ „спремање за честит живот у породици и у широј заједници“ а сл. Али чим се такве опште поставке стану опширније појмовно формулисати, одмах се примећују велике разлике у гледиштима.

А оно што важи за тешкоће при одређивању социјалних вредности, важи у истој мери и за методе који треба да се употребе при социално планираном васпитању. Јер и у томе погледу америчко васпитање карактерисано је више разликом него јединством у методолошким поступцима. Васпитни методи врло су различити: с једне стране имамо строго формалну наставу, а с друге стране васпитни процес који полази од слободне активности. Учење напамет из уџбеника смењује се у неким школама са слободном дискусијом и честим екскурзијама на места која пружају могућности да се баци поуче. Чак шта више не постоји сагласност ни у погледу типа школе који би био најбоље прилагођен новим схватањима васпитних циљева. Док неки васпитни заводи још увек одржавају првобитни систем осмогодишње елементарне школе, допуњене са четири године више средње школе (high зећоој) и даље четири године студија на високим школама, усвојиле су друге васпитне установе друкчије системе у којима се на најразличнији

за хан

еј – _

ПР" Р"УВЈЕШЕ

Па кадага5 |