Učitelj

школа живота

која ће, са усавршенијим васпитањем личности, покушати да побољша привредно и културно стање југословенског народа.

Било би идеално кад би школа постала важан део реалног живота. Она би онда захватала живот у свим његовим облицима, а тако би могла имати корена колико у пољопривредној околини толико у индустриским местима и у градовима. Тада би она морала обухватити све појаве времена, у њиховој узрочној зависности, са сасвим природним гледањем и хотењем да би сви људи, у будуће, живели у братској слози, један с другим за срећу свих.

3) Предлози о изменама Закона о народним школама и наставног програма за народну школу

а) У свима крајевима у држави треба гледати на то да ће, временом, сва деца похађати школу 8 година, без изузетка. То је потребно с обзиром на културни престиж наше земље према европским културним земљама.

6) Народна школа да се дели у нижу народну школу, са 5 разреда, и у вишу народну школу, са 3 разреда.

Немогуће је наиме да ће дете већ за 4 године усвојити све основне науке које су данас потребне за основну народну наобразбу, касније у вишој народној или у средњој школи.

в)у Начела %-а 44 Закона о народним школама треба да се стриктно проведу и дођу до изражаја пре свега и у наставним програмима и у уџбеницима. (ТД. „Концентрација наставе и ак тивна сарадња деце“). |

г) Предмети треба да се уреде и назову овако:

[ — Нижа народна школа: веронаука, завичајна настава, наставни језик, писање, рачун и геометрија, цртање, ручни рад, певање, гимнастика (завичајна настава обухвата: земљописну, историску и природописно упознавање завичаја).

п — Виша народна школа: веронаука, познавање природе, хигијена и привреда (заједно), земљопис, историја и грађанске поуке (заједно), наставни језик, рачун и геометрија, слободно и занатско (пољопривредно) цртање, ручни рад, певање, гимнастика.

д) У свакој школској години треба да се истакне идеја-во"диља у облику стварне заједнице која ће бити осовина васпитања за сав школски рад.