Učitelj

njima visoko ceni značaj škole, pali na plodno tlo u Jugoslaviji kao i u Čehoslovačkoj. A ovo najnovije preduzeće Jugoslovenskog učiteljskog udruženja lep je dokument za sadašnjicu i obećanje za sufrašnjicu.

Naše veze na području školstva imaju staru fradiciju. Ali po pravilu radilo se o vezama na području srednjoškolskom i još više o univerzitelskim studijama. Danas idemo dubije: posmatramo osnovne pojave u školstvu, uzajamno proučavamo elementarno školstvo, opšte vaspitne pravce i smerove, reformna naslojanja koja se tiču kako školske organizacije, tako i didaktike i metodike, vaspitne sadržine škole sa gledišta državnih potreba i narodne egzistencije.

Srećan sam što mogu da pozdravim jugoslovenske školske radnike i pedagošku javnost} u svojstvu čehoslovačkog minisira prosvete, a bio bih zahvalan Proviđenju da nam i u buduće podari što tešnju saradnju. Pripadamo jedni drugima time šfo smo ogranci velikoga slovenskog stabla, zajednički nam je smisao za slobodu, pa neka budemo svoji i praktički, na svim područjima života. U prošlosti smo stekli lepih iskustava sa fom saradnjom — današnjica je traži. Krenimo, dakle, napred u fome znamenju!

Da živi ı napreduje jugoslovenska škola!

Dr. EMIL FRANKE, ministar školstva i narodne prosvete

D-r JOZEF HENDRIH (JOSEF HENDRICH), redovni profesor pedagogike na Karlovom univerzitetu — Prag

RAZVOJ PEDAGOŠKIH IDEJA KOD ČEHOSLOVAKA

Čehoslovački pedagoški pokret vrlo je živ. To je i prirodno kod naroda koji ima lako staru pedagošku fradiciju; Prag ima najstariji univerzife} u čitavoj Sred. njoj Evropi, a ime Jana Amosa Komenskog spominje se svuda gde se spominju najzvučnija pedagoška imena svela.

Praški univerzifef, osnovan 1348 godine, postao je vremenom kulfurno središte Češke i Moravske; ali njegov ulicaj profezao se i preko granica Moravske, do u Mađarsku među Slovake. Na aj način doprinosio je praški univerzifet da se češki jezik kao književni jezik učvrsfi i u slovačkoj oblasti. Po ugledu na pariski univerzifef preuzeo je praški univerzife} upravu nad svekolikim lafinskim školstvom u Češkoj i Moravskoj, na učileljska mesta poslavljao svoje đake (bakalariuse) i oni su pofpadali pod disciplinsku vlast praškog univerziteta.

Vremenom se pak, kad je došlo do verskih sporova, čitavo školstvo podelilo na dve skupine, katoličku i reformovanu. Pod upravom univerziteta