Učitelj

ostalo je samo ulfrakvisličko (reformovano) školstvo. Univerzifet je nastojao da u Tome školstvu zavede jedinsivenost, valjanu organizaciju i napredan način nastave. U tome pogledu naročito se ističe Kodicilov {Kodicill) „,Školski red" iz 1586 godine, koji je frebao da važi za sve škole u kraljevini Češkoj i markgrofoviji Moravskoj. Taj „Školski red" smafra za normalan lip škole peforazrednu školu, a inače se već u njemu zapaža Jaka fradicija domaćeg pedagoškog rada. „Školski red" koga je u slihovima napisao isto tako za pelorazredne škole Slovak Vavržinec (Lovro) Benedikt iz Nedožera godine 1607 zaslužuje pažnju fime, što daje vidno meslo mafernjem jeziku u školi. On spaja vežbanje u češkom jeziku sa učenjem latinskog jezika.

Ovaj lepi razvoj, koji je mnogo obećavao, prekinut je bilkom na Beloj Gori kod Praga 1620 godine, Prolivreformacija je uništila celokupno proteslanisko školsivo. Za katoličko školstvo postao je merodavan jedino jezuilski školski red (Ordo studiorum). S obzirom na međunarodni karakter jezuilskog reda, jezuifsko i uopšle kafoličko školsivo nije imalo onakav narodni značaj, kao što je pre foga imalo evangelističko školstvo.

Zbog belogorske kalashrofe bio je najveći pedagoški mislilac našeg naroda Jan Amos Komenski primoran da svoj rad obavlja u izgnanstvu i da služi fuđincima umesio svojoj oladžbini. Njegove pedagoške ideje fako su poznale, da ih ovde ne fireba da ponavljamo. Bio im je olvoren ceo svel, samo je oladžbina Komenskoga pred njima zafvarana. Samo „Olvorena vrala jezika” (Janua linguarum reserafa) upofrebljavala su se u školama, ali u jezuilskoj preradi.

Nešto je bolje bilo u Slovačkoj, gde profivreformacija nije pobedila odjednom, nego je samo polako napredovala. Usprkos mnogih progona održali su slovački evangelici svoje aulfonomno školsivo, a istovremeno i jezik Kraličke biblije, čist češki jezik, kao svoj književni jezik.

Zalo je lako razumeli, što je po dolasku nove ere, doba prosvećenosfi prva velika češka pedagoška knjiga izišla u Slovačkoj. To je „Knjiga o mudrom i hrišćanskom vaspitanju dece" koju je 1786 g. napisao Danilo Lehofski (Lehofisky). Ovo delo proželo je duhom „prosvećenosti“. Shodno lendencijama Tog vremena obazire se fakoreći isključivo na elementarno obrazovanje. Širenje obrazovanosli freba da pomogne podizanju najširih narodnih slojeva. U religiji Lehofiski preporučuje foleranciju i reviziju meloda za naslavu vere u školama. Inferes za narodna pitanja se kod Leholskog još ne javlja.

Reforme u duhu „,prosvećenosti”, sprovedene za vreme Marije Terezije i cara Josifa |I, značile su za škoistvo veliki napredak, jer su položeni čvrsli temelji organizaciji osnovnog školsiva. Te reforme bolje su uspevale u Češkoj i Moravskoj, nego u Slovačkoj. Uporedo sa povećanjem narodne obrazovanosli počinje se buditi i narodna svest, za koju doba prosvećenosti nije imalo razumevanja. Ideal cara Josifa beše da u svim ausirijskim i madarskim zemljama zavede jedan jedini zvanični jezik, nemački. Ali zavo-

25%