Učitelj

праиШрЕвтЕЕ ТИВАТ 461

Док за подизање школских зграда постоје детаљни и јасни прописи, дотле за израду школског намештаја и наставних средстава није доскора било никаквих нормативних прописа.

У школама могу се употребљавати само оне слике и мапе које имају одобрење Министарства просвете. У томе погледу важе исти прописи као и за одобравање уџбеника. Школске мапе су се за време Аустрије штампале већином у Бечу, а зидне слике довозиле из Немачке, само је немачки текст на њима био замењен чешким текстом. Данас производе првокласне мапе код куће (у ЧСР) Војно-географски институт, Нојберт (Мешђем) и Графичка Унија у Прагу. Зидне слике. издају Централна књижара и издавачко предузеће чехословачког учитељства и Графичка Унија у Прагу. Оригинали су уметничка дела, а репродукције су у сваком погледу технички савршене. То су читаве серије слика историјских, природописних, земљописних, технолошких, за почетну стварну и завичајну наставу итд. Богату збирку соматолошких слика издали су Опалка и' Башта у Брну, а лепе геолошке слике |) Унгер, такође у Брну. !

Већ овде пружа се згодна прилика за сарадњу између Југославије и Чехословачке. Сувишно је да се у Југославији штампа мапа ЧСР,г а у Чехословачкој мапа Југославије, кад се оне штампају свака у својој земљи и могу лако да се набаве. Слично је и са зидним сликама. Свака школа треба као најнужније неколико зидних слика из земљописа и неколико из природописа. Било би довољно да стручне комисије у обе наше државе споразумно израде списак потребних слика. Слике из области Југославије, а нарочито слике из живота у мору, крај мора и на мору, израдили би југословенски уметници, а слике из области Средње Европе чехословачки уметници. Репродукција би се поверила домаћим графичким заводима. Текст са објашњењима доштампао би се према жељи поручиоца. Слично би се могло урадити и са пластичним (рељефним) мапама.

Најмање пажње се за време Аустрије поклањало наставним средствима за физику и хемију. Њихово конструктивно решење и производња остављала се потпуно на вољу приватним произвођачима који често нису знали ни какав циљ имају та средства. Зато није никакво чудо што су се, сем неколико добрих средстава, производила и наставна средства која напросто нису одговарала и била су најразличнијег типа. У то време ни две школе нису имале једнака наставна средства, а често се догађало да се о неком средству није ни знало чему има да служи. Тешко је било поручивати наставна средства писмено, јер је поручилац морао детаљно да описује шта жели, па и онда је долазило до неспоразума и спорова. Неискусни учитељи нису умели да исправно одреде потребну количину хемикалија, па чак и њихову специфичну тежину. Зато се догађало да су неке скупе а непотребне хемикалије поручи-