Učitelj

алате аваррваир ЛЕ Ив НЕР ПРАВЕ РЕН НД а 621

други умрли ученик. нижих и средњих школа, умро је од туберкулозе. „Многи су узроци због којих више слабе и пропадају деца у великим градовима: огроман прираст становништва, оскудица ваздуха и зеленила, а изнад свега школски рад у нехигијенским просторијама". —- Четвртина школске деце је болешљива. У градским школама 61% дечака и 50%0 девојчица нема нормалан вид; 50%) дечака и 45% девојчица је телесно изобличено. Отуда г. Видаковић подвлачи: „Потребно је подизати мање школе, за највише стотину ученика, јер је савремена школска хигијена изрично противу великих школских агломерација. Оне су неопходне и због недовољне студије деце, и због опасности од епидемије."

8) Поводом подизања школа на слободном ваздуху г. д-р Фрања Мандић пише: „Идеја школа на слободном зраку произилази из борбе противу школе која штетно делује на здравље деце, јер не пружа довољно светла, чистога зрака, сунца и слободе кретања.“ — „Зато је потребно: да се на 100.000 градских становника уреди бар по једна узорна школа на слободном ваздуху и да се школски часови редуцирају на максимум 4 часа дневно.“ (Први интернационални конгрес о зрачним школама). — У 230 градова Сједињених Америчких Држава подигнуто је 1.710 школа на ваздуху. — Школе на ваздуху диференцирају се на школе за здрвау децу; школе за слабуњаву децу; школе за болесну децу. Велики градови, као Лондон, Беч, Берлин и др. имају скоро све врсте школа на слободном ваздуху. Школе се даље диференцирају на школе у ливади и школе у шуми. Предвиђа се по осам учионица у једној школи на ваздуху. — Прву школу у пољу („Пољска учионица“) створио је код нас још 1906 год. поч. Сретен Аџић у Јагодини. — У Београду има једна школа на слободном ваздуху. „Међутим, Београд, који још и данас носи жалосну репутацију једног од најтуберкулознијих градова у Европи, требао би да подигне бар 50 оваквих школа на слободном ваздуху“, — подвлачи г. Видаковић.

9) Заштита: запослене деце и заштита деце незапослених родитеља. — „Безобзирно и неограничено искоришћавање у нашим градовима нејаке радне снаге, превелики телесни напори, терет ноћног рада и нехигијенске прилике, ниске наднице и општа беда са хроничним изгладњавањем прате радничку омладину по свима нашим градовима. Хронично изгладњавање и стално тровање у периферијским уџерицама и немилосрдна при том прерана експлоатација градске радничке деце, објашњава нам статистички утврђен налаз: да од свих занимања туберкулоза највише коси у Београду и великим нашим градовима радничку омладину код које се морталитет од туберкулозе пење до 83,3% (од свих умрлих у односној струци), а просечна дужина живота снижава се испод 22 године,“ — г. Видаковић, даље наводи: „Поред незапослености и привредне депресије уопште, која је и довела до ове нездраве друштвене појаве, и сама несоцијалност нашег по превасходству

зеленашког капитала —- који гледа у ниској надници, односно у упославању дечије и женске радне снаге спас свога претерано високог профита — крива је што се запославањем све већег броја мајки и деце избацује на улицу — отац породице!“

Од 1930—1936 год. доказали смо, да је упославањем женске деце и нејаке младежи, као најјефтиније радне снаге, отерано на улицу 91.970 градских квалификованих и неквалификованих радника, у већини старешина, очева породица. — „Запослење жена тј. њихово учешће у привреди и производњи знак је прогреса, али само тако ако је оно изазвано привредним просперитетом. Али код нас упославање жена — мајки руковођено је једним сасвим другим економским мотивом“ од свих женских радница упослених у привреди по нашим градовима и варошима, преко 38,5% долази на женску децу и женску младеж. — Преко 56%/) од свих упослених радника у нашим градовима и варошима чине нејака радна снага и мајки, док је у тој сразмери квалификована радна снага очева избачена из привредног строја на улицу. — „Колико је искоришћавање дечје радне снаге постало безоб-